Међу лицима која се овом изложбом промовишу као примери нашој деци и омладини налазе се и гуруи Моханђи, чија је организација већ активно присутна у Бијељини, као и гуру Саи Баба. Овде је важно подсетити да су о опасности оваквих учења јасно говорили и велики православни духовници. Старац Пајсије Светогорац је упозоравао да источњачке духовне праксе и гуруи често доводе човека у духовну прелест и обману, удаљавајући га од истинитог Бога. Слично су говорили и старац Тадеј и отац Јоил, указујући да иза таквих учења стоји духовна заблуда која може имати тешке последице по човекову душу. Под маском културе и толеранције, деци – управо у најосетљивијем периоду њиховог развоја – представљају се учења која су суштински страна нашем верском и духовном наслеђу, а која су, по сведочењу многих, довела појединце и до психичких поремећаја, духовне дезоријентације, па чак и трагичних исхода.

Постављамо отворено питање: како је могуће да се у школама које носе име Светог Саве и кнеза Иве од Семберије промовишу идеје које немају никакве везе са православном вером, нити са историјским и духовним идентитетом српског народа? Да ли је могуће да нико од одговорних није поставио то питање? Свети Сава је темељ нашег образовања и духовности. Наши преци, укључујући и кнеза Иву од Семберије, давали су животе да би сачували веру. Данас, у миру и слободи, дозвољавамо да се под видом „културе“ у наше школе уносе учења која могу имати озбиљне духовне и психолошке последице.

Ово није питање мржње или нетолеранције, већ одговорности. Дужни смо да као родитељи, просветни радници и грађани поставимо границе и запитамо се шта се нуди нашој деци и у чије име. Позивамо све родитеље да обрате пажњу на садржаје којима су њихова деца изложена. Позивамо наставнике и управе школа да преиспитају своје одлуке. Позивамо све људе добре воље да се укључе, поставе питања и не дозволе да овакве појаве пролазе „испод радара“. Ако ми не будемо чували своју веру, идентитет и децу – ко ће?

​Из канцеларије Епархије зворничко-тузланске