Заокружујући парастос поучним словом и сећањем, владика Исихије је казао да је владика Милутин цео живот жудео за сусретом са Господом. На видљиви начин, свој живот је предао Господу у храму, који је у великој мери дело његових руку и труда, а остаје као Црква Божја, као тело Христово у све векове по обећању Господа. И наше тело, као храм Духа Светога, остаје довека, јер живот који смо добили у овом веку јесте почетак нашег живота, а престављањем Господу улази се у вечност, подсетио је владика Исихије на веру у вечни живот, темељ хришћанског учења, које човека ослобођа надгробног ридања, упркос сети и тузи која се јавља у свима нама јер недостаје телесно присуство владике Милутина.

– Свима је лик владике Милутина у срцу и свако од нас има свој, јединствени лични однос са његовом личношћу и са вером се тај однос продужава. Данас, кад се молимо за њега, осећамо његову реалну присутност и имамо дар Божји да је живео са нама. Био је на челу наше Епархије ваљевске од њеног последњег оснивања у данашња времена. Мени је, као и свима вама, радост и част да могу да га у трону наследим. Ма колико се осећао ограниченим и недостојним, уздам се у његове молитве, искуство и личност коју могу и кроз сваког од вас да доживљавам и да заједничаримо сви са њим. Надамо се у Господа и молитве Светог Јована Крститеља, који је његова, а по промислу Божјем, и моја крсна слава. Са том вером можемо да наставимо да наша Црква ходи својим путем кроз овај свет и чекамо заједништво у онај дан - поручио је владика Исихије у част свог претходника у трону Ваљевске епархије, од чијег обнављања, а тиме и почетка служења блаженопочившег владике Милутина, се ове године навршава двадесет година. 

Владика Милутин је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи код Ваљева. Монашки живот је започео са свега 14  година, што ће га учинити архијерејем са најдужом монашком службом. За епископа Ваљевске епархије је устоличен 24. септембра 2006. године у Саборном храму. Његовим трудољубљем, подигнуто је и обновљено више цркава и манастира на овом подручју. У народу је био препознатљив по лепим и мудрим беседама, које је упућивао на богослужењима. Преминуо је 30. марта 2020. године у КБЦ Др Драгиша Мишовић у Београду од последица болести Ковид-19.

Поводом шесте годишњице од упокојења блажене успомене Епископа ваљевског Милутина, Високопреосвећени Митрополит аустралисјко-новозеландски г. Силуан је служио помен свом духовном оцу и некадашњем Епископу аустралијско-новозеландском у Саборном храму Светог великомученика Георгија, Сиднеј, уз саслужење свештенства и молитвеног учешћа верног народа.

Извор: Епархија ваљевска