Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио у Лазареву суботу свету Литургију у манастиру Пећка Патријаршија.

– У току ове свете Четрдесетнице Васкршњег поста ходили смо за Христом сећајући се да је и Он постио у пустињи четрдесет дана и ноћи и на тај начин и нама освештао великопосни подвиг. Идући за Христом распетим и васкрслим и трудећи се да испуњавамо Његове заповести, пре свега Његову заповест: Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном, у нама се све више упечаћује Христово дело, Његов крст, Његово страдање и Његово васкрсење. Да испишемо прво на таблицама срца свога Христова стрдања да бисмо се удостојили да будемо саучесници и причасници Његове вечне славе и Његове победе над смрћу, Његовог тридневног васкрсења – беседио је владика Јоаникије и нагласио:

– Ево, данас када прослављамо Васкрсење Лазарево и ми предокушамо тајну Христовог домостроја спасења. Много је леп тај опис Христовог доласка на гроб свог пријатеља Лазара, где је Он као човек пролио сузе и плакао над гробом свог пријатеља, али Он није дошао само као човек, него као Спаситељ света, као Онај који је, како је сам рекао сестри Лазаревој, као Онај који је васкрсење и живот. Он је полако откривао својим ученицима тајну своје личности и тајну домостроја спасења, па и сестрама Лазаревим је Он откривао, и пре него што ће позвати Лазара да устане из мртвих, да је Он васкрсење и живот, а оне као простодушне и верујуће душе су веровале у свеопште васкрсење по Светом Писму, али још нису биле потпуно схватиле да је Христос тај који ће да васкрсне и њиховог брата. Он је као Господ показао своју силу над смрћу и само једним позивом Лазаре, устани! Он га је васкрсао из мртвих. Његова реч свемоћна имала је силу васкрсења и Лазар је оживео и устао ваистину из мртвих. У томе је заправо и слика Христовог васкрсења. Господ је пре свог страдања показао да је Он тај који има власт положити живот свој и опет узети га, положити душу своју и опет узети је. Он се пројављивао као победитељ смрти и раније, али у овом моменту, кад је васкрсао свог пријатеља Лазара, то је заиста било најубедљивије и највеличанственије. Не само да би васкрсао Лазара и да би му дао нови живот, него и да би своје ученике утврдио у вери, када дође Његово страдање и када Он буде приносио самога себе на жртву за спасење целог света. Да се они тада не поколебају.

– Нажалост, по људској слабости поколебали су се и разбежали сви осим Светог Јована Богослова и Пресвете Богородице и неколико жена мироносица. Али, Он им је и то опростио, јер је снисходио људским слабостима, као што је снисходио целом роду људском до крста и смрти, примивши нашу беду, наша страдања и нашу смрт, да би нас својом живоносном смрћу ослободио од страха смртног и да би нам својим васкрсењем дао нови живот и учинио нас саучесницима и сапричасницима Његовог васкрсења и Његове вечне славе – беседио је митрополит Јоаникије, који је на крају свима честитао празник Светог Лазара, пренео поздраве и благослове Патријарха српског г. Порфирија, поучио присутне да се моле за Патријарха, једни за друге и за јединство Цркве и упутио молитву Богу да свима подари љубави и буде на помоћи у превазилажењу свих искушења. Владика је упутио захвалност и игуманији манастира Пећка Патријаршија.

Извор: Митрополија црногорско-приморска