На Васкршњи понедељак, 13. априла 2026. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у манастиру Високи Дечани.

​Препун је био данас, на Васкршњи понедељак, дечански Вазнесењски храм јер је окупљени верни народ у радости дочекао свог првојерарха, Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија. И радост Светејшег Патријарха није била мања, јер га за Високе Дечане везују дубоке духовне успомене, зато што је ту пре четири деценије положио монашке завете, примивши благослов Светог краља Стефана Дечанског.

У литургијској беседио, Патријарх српски је нагласио да онај ко истински препозна да је Христос све у животу никада неће бити без радости, те да је призив свих верних да васкршњу радост деле са свима, живећи у миру и љубави са ближњима:

— Данас се радост надумна, безобална излила на људски род, на сваког човека. Нарочито је та радост присутна међу онима који препознају Господа Исуса Христа као распетог и васкрслог, као Сина Божјег, као Оног који је открио и потврдио смисао нашег постојања, као Оног који је отпечатио гроб, као Оног који је учинио да наше наде и наша вера нису без садржаја, да наша нада није узалудна, да наша нада има не само своју перспективу него и потврду, да наша вера има смисла.

— Ми хоћемо вечност јер то је у природи нашој и то вечност која је љубав, која је заједница са Богом, са Оним који је вечност, са Оним који је извор живота. Али сами смо показали да нашим делатностима не можемо разрешити то питање. И ево, Господ, браћо и сестре, будући да Он нема почетак и крај, будући да је Он вечан, будући да Он уноси поредак у своју творевину, будући да Он нас воли и хоће нас са собом, долази да учини за нас оно што ми нисмо могли. Он долази, а то славимо у ове дане, да би прошавши све оно што је наше, са нама и ушавши у саму смрт, тог љутог мрачног горког нашег непријатеља учинио га беспомоћним и обеснажио га, учинио да живот буде оно што је Његов дар нама — беседио је Патријарх Порфирије и поручио:

— Учинимо да нам Господ распети и васкрсли буде темељ, да Он осмишљава наш живот, да Он буде почетак и крај, да знамо да све морамо у нашем животу учинити Његовим и да ништа не остане без Његовог печата у нама и око нас. Тада ћемо имати непрестану радост, непрестани мир. Тада ћемо, волећи Њега, волети читав свет, све људе, и понављам опет, независно од тога колико су слаби и грешни, како они трагају за смислом, за пуноћом живота, како се моле Богу и независно од тога ком народу припадају. Зато и певамо данас много пута и певаћемо у векове векова ту радосну песму: Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав! 

Саслуживали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион; високопреподобни архимандрити игуман дечански Сава и Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; као и бројно свештенство из више епархија Српске Православне Цркве.