„Пресвета Богородица својим подвигом и жртвом је утемељила новозаветно монаштво и показала нам пут чистоте и врлине“, поручио је митрополит Фотије у празничној беседи у Теслићу, нагласивши да је „наш народ позван да следи светитеље и њихове путеве вере“.

Ове поруке су обележиле празнично сабрање на Ваведење Пресвете Богородице у Теслићу, где су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим и осечкопољски и барањски Херувим служили свету Литургију чиме је завршена прослава стогодишњице од првог освећења храма Светог пророка Илије.

– Данас смо се поново сабрали поводом празника Ваведења Пресвете Богородице — дивног и древног празника. Када сам читао житије о овом празнику, тамо се каже да је литија ишла од Назарета до Јерусалима, у којој су пратили Пресвету Богородицу, тада девојчицу од три године. Дошли су до јерусалимског Храма, јер је код Јевреја постојао обичај да девојчице остану у Храму до узраста од дванаест или петнаест година. Након тога су одлазиле својим домовима, оснивале породице и живеле даље. Међутим, Пресвета Богородица је својом љубављу, подвигом и жртвом изашла из оквира Старог завета и решила да живи монашким животом и да се не уда. Потпуно се посветила Богу. То је новину коју је она учинила, слично Светом Јовану Крститељу. Њих двоје утемељили су новозаветно монаштво – беседио је митрополит Фотије и подсетио:

– Дакле, диван празник, небески празник. Увек се сећамо да је Пресвета Богородица са нама, да нас штити, да нас упућује на пут чистоте и врлине. Она је живела од треће до четрнаесте–петнаесте године при јерусалимском Храму, учествујући у богослужењима. Тако су се јеврејске девојке васпитавале: училе су како да припремају оно што је потребно за богослужење и празнике, данас бисмо рекли просфоре, кољиво, крсни хлеб. Тај народ живео је са Богом, а Бог са својим народом. И ми Срби смо у средњем веку тако живели у време Немањића. Али касније смо тумарали. Ишли смо од немила до недрага, тражили од људи који немају реч живота и реч спасења да нам је они дају — од атеиста попут Маркса и Енгелса. Тражили смо утеху од безумника, док смо истовремено имали своје светитеље, као што видите и сами на овом фрескопису. Треба да идемо за њима, да учимо њихова житија и ми и наша деца, наши мали светосавци.

Подсетимо, 10. августа 2025. године године у овом храму је више архијереја осветило обновљени иконостас и фрескопис у оквиру обележавања великог јубилеја. Литургија на празник Ваведења Богородичиног је била круна прославе која је током године сабирала многобројно свештенство, монаштво и верни народ.

Извор: Епархија зворничко-тузланска