Си­ма Ан­дре­је­вић Игу­ма­нов био је је­дан од нај­ве­ћих про­свет­них и цр­кве­них до­бро­тво­ра Ста­ре Ср­би­је. За­хва­љу­ју­ћи ње­му, по­диг­ну­та је Бо­го­сло­ви­ја у При­зре­ну и ишко­ло­ва­ле су се ге­не­ра­ци­је и ге­не­ра­ци­је све­ште­ни­ка и учи­те­ља не са­мо у ју­жној Ср­би­ји, већ и у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Цр­ној Го­ри. Упра­во ових да­на на­вр­ши­ле су се 144 го­ди­не од ње­го­ве смр­ти. Си­ма Игу­ма­нов пре­ми­нуо је 24. фе­бру­а­ра 1882. у При­зре­ну, а ње­го­ви зем­ни оста­ци су по­хра­ње­ни у ма­на­сти­ру Све­тог Мар­ка из­над се­ла Ко­ри­ша на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Ло­кал­ни срп­ски ста­нов­ни­ци од­мах по­том до­но­си­ли су бо­ле­сне на ње­гов гроб јер су ве­ро­ва­ли да ће би­ти из­ле­че­ни и да је он свет.

Жи­вот овог на­род­ног до­бро­тво­ра по­чео је у При­зре­ну 30. ја­ну­а­ра 1804. године. Он је вр­ло ра­но остао без ро­ди­те­ља због че­га је пре­шао да жи­ви код бра­та Ак­сен­ти­ја, игу­ма­на ма­на­сти­ра Све­тог Мар­ка. Због то­га су га При­зрен­ци и про­зва­ли Игу­ма­нов. Још као млад по­ка­зао је да има жи­цу за до­бро по­сло­ва­ње па је у фа­бри­ци за про­из­вод­њу бур­му­та вр­ло бр­зо по­стао ор­так. Ба­вио се тр­го­ви­ном пи­ја­ви­ца­ма, а по­сао са ду­ва­ном раз­гра­нао је у Ца­ри­гра­ду, Оде­си, Ки­је­ву, Бе­о­гра­ду... Упр­кос бо­гат­ству жи­вео је аскет­ски и свој ка­пи­тал је по­кла­њао цр­ква­ма, ма­на­сти­ри­ма, шко­ла­ма и си­ро­ти­шти­ма. По­сле смр­ти си­на је­дин­ца још ви­ше се окре­нуо ова­квом на­чи­ну жи­во­та. Осно­вао је За­ду­жби­ну Си­ме Игу­ма­но­ва При­зрен­ца у Бе­о­гра­ду и те­ста­мен­том од­ре­дио да за­ду­жби­ном упра­вља Срп­ска Пра­во­слав­на Цр­ква.

Из сред­ста­ва за­ду­жби­не по­диг­ну­то је 1938. го­ди­не ре­пре­зен­та­тив­но зда­ње на Те­ра­зи­ја­ма – Игу­ма­но­ва па­ла­та, де­ло ар­хи­те­ка­та Бран­ка и Пе­тра Кр­сти­ћа. На вр­ху згра­де по­ста­вље­на је скулп­тор­ска ком­по­зи­ци­ја  „Си­ма Игу­ма­нов са си­ро­чи­ћи­ма”, рад Лој­за До­ли­на­ра. На­жа­лост, ова склуп­ту­ра ба­че­на је 1950. го­ди­не са згра­де. Ура­ди­ла је то гру­па та­да­шњих „омла­ди­на­ца”. Мно­го де­це­ни­ја и во­ље би­ло је по­треб­но да се она вра­ти на сво­је ме­сто. Скулп­ту­ра је вра­ће­на 23. апри­ла 2021. го­ди­не, а пот­пун из­глед дао јој је ва­јар проф. др Зо­ран Ку­зма­но­вић. Ње­ном по­ди­за­њу на ово пре­ле­по зда­ње при­су­ство­вао је и па­три­јарх Пор­фи­ри­је. Ка­ко је па­три­јарх та­да ре­као, Си­ма Игу­ма­нов био је је­дан од ве­ли­ких за­ду­жби­на­ра срп­ског на­ро­да.

– Био је бо­га­ти тр­го­вац, али исто­вре­ме­но ду­бо­ки пра­во­сла­вац и аутен­ти­чан Ср­бин. Од све­га што је у то­ку жи­во­та сте­као све је дао у ко­рист на­ро­да – ис­та­као је та­да Па­три­јарх српски. 

Извор: politika.rs