Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан је служио на Видовдан, 28. јуна 2026. године, свету Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Александрији, уз саслужење епархијског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће бројног верног народа.

Беседећи после читања јеванђељског зачала, митрополит Силуан је указао да је Христова заповест о љубави, као и друге заповести Господње, нама дата како бисмо живели слободно и природно, по врлини и вратили се истинском себи кроз благодатни живот у Цркви: – Бог љуби све, чак и грешника, позива нас да љубимо неријатеље своје, а то је могуће онда када Христос рани наше срце. Тек онда почињемо да схватамо колико је велики Бог. А Господ допушта да нам се дешавају разна искушења, гоњења, клевете, како бисмо се бавили собом, променили на боље и не гравитирали ка слабостима, греху, странпутицама.

– Не може тама да поднесе светлост, јер она разобличава дела таме. Лаж не може да поднесе истину. Зато треба као хришћани да се соколимо да нисмо сами, јер имамо Господа, светитеље и Цркву и као Црква Божија позвани смо да сведочимо истину о Христу, о правоме човеку у овоме свету и друштву, рекао је митрополит Силуан.

– Црква Христова сведочи правог човека, који је по образу и подобију Богочовека Христа, он је прототип наш. И зато време такво бива у нашем животу када треба да се определимо за истину. Када се од нас тражи да посведочимо истину. Ми је сведочимо пре свега својим животом, али бива и оних тренутака као што је то било у животу светог Кнеза Лазара кога славимо данас на Видовдан, када је било потребно и више од тога учинити, а то је живот свој положити за ту истину којом ће српски народ да живи. Којом ће српски народ интуитивно после, генетски, да реагује на све оно што је свето... И видели смо ових недеља, у престоници у Београду, како је српски народ  управо кодиран управо овим видовданским, светолазаравским, косовским заветом, светосавским заветом. У нашем ДНК, у нашој генетици  је овај духовни код. И српски човек у присуству огромне светиње, Појаса Мајке Божје, који је свети кнез Лазар подарио манастиру Ватопед, а чијим је молитвама, верујемо, Мајчица Божја у данима великог духовног боја за Косово дошла у Београд. И како је реаговао Србин? Преко милион Срба је дошло на поклоњење! А да се Појас задржао још неку недељу, верујем да би већина Србије дошла да се поклони. Сви који су могли дошли су да се поклоне и да посведоче пред Европом и пред целим светом да је Београд град Мајке Божје. Српска земља је земља православна. Српска земља живи Косовским заветом. И где нема Христа – нема Србина. Где нема Косовског завета – нема правог Србина и Светосавца“ – подвукао је митрополит Силуан и наставио:

– Зато браћо и сестре, ма где били и ево, на овом континенту, ми смо овде народ Светог Саве, деца Христова, деца Божја, дакле Цркве своје и ми на овим просторима сведочимо ову исту веру и пројављујемо исту благодатну мисао према ономе што је пут хришћански и светосавски на земљи, а то је да без Богочовека нема човека, да без истине Јеванђеља нема ни државе, ни породице, ни појединца, јер је ту формула живота. А ако ту формулу имамо, имамо кључ за истински и прави живот. И зато охрабрени сведочанством светог кнеза Лазара, који је положио свој живот, иако је могао да калкулише, он је у духу светих мученика, апостола, Божјих испосника, угодника, изабрао оно што је вечно и до века. Увек треба имати пред собом оно што је од вечне вредности, што је увек и до века. Све оно што је кратког даха и трајања, јесте само искушење да нам одвуче пажњу од онога што је вечно и до века и што је заправо наш циљ.

Високопреосвећени је на крају свете Литургије освештао славске приносе поводом храмовне славе и преломио славски колач са сабраним верним народом, а потом је у парохијском дому сиднејске Лазарице приређена и трпеза љубави.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска