Дело Усред дана и ноћи, аутора протојереја Александра Михаиловића, објављено је 2025. године у издању Партенона и Удружења књижевника из Београда. Овом остварењу претходиле су и следеће, до сада објављене, Михаиловићеве књиге: Иза одшкринутих врата, 2011. и друго издање 2019, Неоновљива непоновљивост, 2016. и Ка најновије новом, 2022. године.

Ово дело, не можемо јасно жанровски сврстати у одређену категорију, јер наизглед форма дневника, прераста током читања у поетско и есејистичко дело. Тај својеврсни преплетај и необична игра, трагање за адекватним поетским и жанровским изразом, довешће аутора до фрагментарности која ће на најсуптилнији начин моћи да синтетише индивидуалност лирског субјекта.

Аутор је себи задао захтеван задатак: заменити целину кратким и језгровитим обрисима сећања, ослободити дух емпирије у вечитој борби са искушењима душе и изнова открити целовитост бивствовања и бивства са тежином које живот човека носи са собом.

Дневнички записи протојереја Михаиловића сугестивно воде читаоца ка промишљању и запитаности над значењем суштине смисла овоземаљског живота и погубном дејству празнине унутар човека и његове духовне егзистенције. Михаиловић наводи сопствена искуства кроз примере испуњавања времена догађајима и садржајима који својом разноликошћу, дубином и смисленошћу дају посебан и дубок смисао унутар човекове сопствености.

Стваралаштво је, за аутора избављење, религиозни чин који га држи у уверењу да је то још једна од потврда да трајање није ограничено. То ће сугерисати и експлицитно кроз реченице из којих сазнајемо да је његов став: човек је створен за живот и бесмртност а не за потпуно ишчезнуће и ништавило.

Михаиловић ће у неким од дневничких сегмената разматрати и усуд данашњице, говорећи о површности разумевања вере и духовности. Наводи примере из свакодневице од призивања Господа само у тренуцима сопствене немоћи до обележавања празника где породични ручак засењује духовни смисао.

Александар Михаиловић у свом делу, на веома успешан начин слика духовне успоне и клонућа држећи се догми од вере у Христа и васкрснуће али не оспорава реалност и њене манифестације, какве год да су. Спас је, по аутору, у вери, нади, љубави и молитви као и у стваралаштву - још једном од степеника ка богоугодном спасењу душе из вртлога световних олуја.

Језик овог књижевног дела је једноставан и живописан. Својом вештином фабулирања ситуација из свакодневног живота приказујући вечиту борбу између духовног и световног, Михаиловић држи читаочеву пажњу. На тај начин га уводи у свет који је и познат и препун неочекиваних обрта кроз преиспитивања и недоумице.

Слобода представља прву од запитаности аутора и његов покушај да је детерминише, иако нагиње ка теизму и суптилно се ограђује од опште, суштинске дефиниције, не оспорава егзистирање слободе у оквирима мисаоног света и индивидуалног доживљаја сваког бића.

Занимљив је и однос аутора према прогресији савремених технолошких постигнућа. Да ли истовремено са том прогресијом долази и до ширења осећаја самодовољности услед међуљудског удаљавања? Не води ли све то ка самољубљу, а самољубље је већ само по себи колевка грехова?

Михаиловић прибегава приликом образлагања ове запитаности есејистичкој форми у којој проналази погодно тлo за полемички тон са схватањима која се крећу од оповргавања онтологије до искључивог уверења у неминовност ишчезнућа.

Дневнички записи су жанр који увек изнова налази нове читаоце. Посебна вредност у овој књизи односи се на откривање догађаја из свакодневице протојереја, његове изазове као и на тајне духовности које нуде спас и утеху.

Дело нуди одговоре читаоцима који су у непрестаном трагању за смислом живота покушавајући да га пронађу у бивствовању у људској заједници у којој заокупљеност сопством значи и удаљавање од људске заједнице. Одговори се наслућују кроз подстицаје на размишљање које сам аутор неретко и експлицитно нуди, да створени по Божијем лику, непристајањем на заједницу, не пристајемо ни на поруку да треба љубити ближњег свог, живети у слози и међусобној љубави. Занимљиво штиво коме ће се читалац увек изнова враћати, јер даје одговоре на многа питања савременог човека: Од трагања за значењем и смислом постојања, до одговора како пронаћи спас у савременом свету препуном изазова.
Извор: Православље - Новине Српске Патријаршије, број 1402, стр.44-45.