Са пастирском бригом гледамо како су међуљудски односи данас често оптерећени неразумевањем, грубошћу и хладноћом, како у нашим заједницама, тако и у свету у целини. Заборављајући да смо створени за заједницу, лако губимо способност да слушамо и прихватамо другога, и тиме рањавамо и себе и заједницу којој припадамо.

Христос се рађа да би нас научио да поново гледамо једни друге очима срца, да у сваком човеку препознамо икону Божију и да не дозволимо да нас поделе, речи и ране раздвоје више него што нас љубав Божија може сјединити. Јер где је Христос, тамо је и заједница (Црква), а где је заједница у Његовом имену, тамо је и истински мир.

У овом времену духовне расејаности и унутрашње исцрпљености, Божић нас позива на обнову вере кроз живо учешће у тајни Цркве. Вера се обнавља онда када се сабирамо и активно учествујемо у светој Литургији, и када се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. Кроз Свето Причешће постајемо једно Тело – тело Христово, и исцељујемо своје поделе и учимо се саборности, а то могуће само у заједништву Бога и човека и човека са другим човеком.

Из Божићне поруке Митрополита будимског г. Лукијана