Светосавска недеља у Врању представља једну од најзначајнијих културно-просветних и духовних манифестација на простору Епархије врањске, која већ више од три и по деценије сабира Цркву, школу и културне установе у заједничком сведочењу светосавског предања.

Одлуком надлежних просветних и друштвених чинилаца, ова манифестација је први пут свечано одржана у јануару 1990. године, чиме је Врање постало први град у Србији који је обновио овакво вишедневно прослављање Светог Саве. Од самог почетка, Светосавска недеља је замишљена као саборни простор духовног, просветног и културног узрастања, у оквиру којег су се преплитали богослужбени живот, академске свечаности, изложбе, књижевне вечери, концерти и програми посвећени деци и младима. Под духовним покровитељством Епархије врањске, а у сарадњи са Градом Врањем, школама и установама културе, ова манифестација је временом израсла у трајни знак препознавања града и његове духовне вертикале.

Данас, у години у којој се одржава 36. Светосавска недеља, ова манифестација сведочи о непрекинутом континуитету светосавског духа у животу овога краја. Током седам дана трајања, кроз богат и разноврстан програм, Врање поново постаје место сабрања вере, културе и просвете, у којем се лик и дело Светога Саве сагледавају као живи темељ идентитета и духовног усмерења српског народа.
 

Свечаним сабрањем у Галерији Народног музеја у Врању отпочела је 36. по реду културно-просветна и духовна манифестација „Светосавска недеља“, посвећена молитвеном и благодарном сећању на Светог и равноапостолног Саву, првог Архиепископа српског. 

Обраћајући се присутнима, градоначелник Врања др Слободан Миленковић је истакао да је личност Светог Саве темељ српске просвећености и духовног идентитета, нагласивши да је он први у нашем народу препознао да се снага једног друштва рађа из знања, образовања и духовне зрелости. Његово непролазно дело, како је истакнуто, дубоко је уграђено у културу, духовност и историјско памћење српског народа.

Свети Сава је вековима присутан у животу Цркве и народа као живи узор учитеља, пастира и миротворца. Његов празник остаје радост деце и просветних радника, али и свеукупног народа који у њему препознаје оца, заштитника и просветитеља. Оснивањем школа, цркава и манастира, Свети Сава је поставио темеље не само духовног, већ и културног и друштвеног живота, чинећи манастире средиштима молитве, науке, уметности и бриге за човека. Посебно је истакнут његов допринос развоју медицинске делатности, оснивањем болница у Хиландару и Студеници, као и старањем о превођењу и очувању медицинских списа.

Свештеник Далибор Мидић, један од аутора изложбе „Служитељ мира и љубави“, посвећене Светом исповеднику Доситеју, епископу нишком и загребачком, упознао је присутне са животом, борбом и страдањем у Првом и Другом Светском рату митрополита Доситеја. 

О лику и делу Светог Саве, као и о значају Светосавља у савременом времену, говорио је Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, који је истакао да је светосавски пут пут мира, љубави и жртвене службе Богу и ближњима. Поводом вечерашње изложбе истакао је чињеницу да је митрополит Доситеј као Епископ нишки и администратор Епархије врањске извршио прво освећење цркве, одмах после хиротоније маја 1913. године, већ 17. јула 1913. године у селу Бресница код Врања, посвећене Светој великомученици Марини – Огњеној Марији.

Свечаност је употпуњена културно-уметничким програмом у извођењу хора Музичке школе „Стеван Мокрањац“, чије је појање унело молитвени тон и духовну лепоту у сабрање.

На дан када Српска Православна Црква прославља икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице у Саборном храму Свете Тројице у Врању свету Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит врањски г. Пахомије, уз саслуживање свештенства Епархије врањске.

После свете Литургије, у Саборном храму Свете Тројице организована је традиционална додела награда и похвалница ученицима веронауке основних и средњих школа са подручја Пчињског округа, који су учествовали на ликовном и литерарном конкурсу Епархије врањске. Конкурс је расписан поводом највећег и најрадоснијег хришћанског празника Рођења Господа нашег Исуса Христа. Овогодишњу реализацију конкурса припремили су вероучитељи и наставници из школа у Босилеграду, а пристигло је укупно 457 ученичких радова.

Митрополит врањски г. Пахомије је уручио награде и похвалнице истакнутим ученицима, честитајући им на труду, таленту и љубави коју показују према вери, Цркви и духовним вредностима.

Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице везана је за личност Светог Саве Српског, који ју је донео из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима и положио у своју Посницу у Кареји на Светој Гори. Тиме се испунило древно пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено осам векова раније, да ће у манастир доћи свештеник српски по имену Сава, коме ће бити предати икона и његов жезал. Икона је постављена с десне стране царских двери у Посници, док је жезал смештен у келији „Патерица“ у Кареји.

Извор: Епархија врањска