У Недељу православља, 1. марта 2026. године, у Саборној цркви у Темишвару торжествено је прослављена Победа православља. Пре почетка свете Литургије, Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан је освештао у порти Саборне цркве спомен бисту јеромонаха и великог просветитеља српског народа Доситеја Обрадовића, родом из Чакова у Румунији, сина Баната, фрушкогорског монаха, српског министра просвете и оснивача Велике школе.

Светом Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит г. Лукијан уз саслужење архијерејског заменика протојереја-ставрофора Маринка Маркова, протосинђела Варнаве, протојереја-ставрофора Мирослава Стојкова, протојереја Јоце Несторовића, јереја Златка Радивојевића, архиђакона Инокентија и протођакона Миодрага Јовановића. Литургијском благољепију нарочито је допринео хор Саборне цркве.

Светој Литургији су присуствовали: председница Покрајинске владе гђа Маја Гојковић, генерални конзул Републике Србије гђа Ивана Јакшић Матовић, заменик префекта Жупаније Тимиш г. Дејан Попов, председник Савеза Срба у Румунији г. Огњан Крстић, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе др Владимир Кубет, представници Града Темишвара и Жупанијског савета.

На крају свете Литургије Високопреосвећени Митрополит је одликовао гђу Савету Молдован, председницу Општине Фењ, орденом Епархије темишварске за посебан допринос Светој Цркви поводом враћања монументалне српске племићке гробнице Николића од Рудне у власништво Епархије темишварске. У овој гробници је сахрањена и Јелисавета Обреновић, кћерка кнеза Милоша. Митрополит је посебно нагласио да је одликовање знак захвалности за делатну љубав гђе Молдован која је од заборава и пропасти сачувала гробницу племените породице Николић од Рудне.

Овом приликом прочитан је и Синодик православља. 

После свете Литургије, а поводом Недеље православља, у Националном музеју уметности у Темишвару, са благословом Епархије темишварске уприличено је свечано отварање изложбе „Искре сјаја из прошлости“ у организацији Завода за заштиту споменика културе. Ова монументална изложба приказује конзерваторски и рестаураторски рад на иконостасу цркве Успења Пресвете Богородице у Чакову, родном месту Доситеја Обрадовића, који је изгорео у пожару 2004. године.

Овом приликом, Високопреосвећени Митрополит Лукијан одликовао је Владу Аутономне Покрајине Војводине орденом Епархије темишварске за помоћ при обнови и конзервацији српских светиња у Румунији које већ деценијама врше стручњаци Покрајинског завода, чијем директору др Владимиру Кубету је уручена захвалница Епархије темишварске. Председница АП Војводине, примајући орден поручила је да ће Република Србија и Влада АП Војводине безрезервно наставити да подржавају труд и рад Митрополита будимског и темишварског г. Лукијана и све активности епархија како у Румунији тако и у Мађарској.

Свечаном отварању изложбе поред високе делегације из Републике Србије и представника друштвеног и културног живота у Темишвару, присуствовао је и Преосвећени викарни Епископ лугошки г. Пајсије из Румунске Православне Цркве који је и отворио изложбу.
Поставка је осмишљена тако да посетиоце проведе кроз свет конзервације и рестаурације, представљајући процес васкрсавања изгледа иконостаса оштећеног ватром.

Црква Успења Пресвете Богородице у Чакову, изграђена је 1768. године. Иконостас дуборезан у периоду између 1768. и 1771. и иконописан 1771. године изузетно је вредно остварење српске барокне црквене уметности и рад је непознатих резбара и иконописца Димитрија Поповића. Успењску цркву у Чакову у априлу 2004. године је захватио пожар који је тешко оштетио иконостас. Иако је релативно брзо савладан и угашен, неповратно је страдало више од трећине олтарске преграде. Преживеле иконе, оплата, дуборез и позлата, оштећени су високом температуром, чађу и средствима за гашење. Конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе отпочели су радове на санацији и реконструкцији 2023, а предстојећом изложбом дочараће начин на који су из пепела пробудили искру сјаја и вративши некадашњи лик иконстасу оживели драгуљ српске црквене уметности 18. века.

Извор: Епархија будимска