Поводом великог јубилеја додељена су и признања најзаслужнијима. Златни знак Црвеног крста Шабац уручен је Епархији шабачкој, Граду Шапцу и Медицинској школи „Др Андра Јовановић“, док су добитници Сребрног знака др Миодраг Џиновић, Јасмина Богојевић, Светлана Љубић и Драган Степановић. Плакета је припала и председнику Скупштине града Шапца Немањи Пајићу, а посебнa захвалницa урученa je волонтерима.

‍Слово Епископа Јеротеја

‍Поштовани председниче Црвеног крста Србије и председниче Црвеног крста Шабац, господине градоначелниче, пречасни и часни оци, председниче Скупштине града, представници здравствених установа града Шапца, припадници Војске и Полиције, уважени представници градске Управе и свих јавних установа и институција, запослени и волонтери у Црвеном крсту, даме и господо, браћо и сестре – Христос васкрсе!

‍У овај последњи дан празновања Пасхе Господње – Васкрса и навечерје празника Христовог Вазнесења, обележавамо и велики јубилеј међународног покрета Црвени крст у Србији – 150 година од оснивања ове организације у, тада, Кнежевини Србији и њеног пододбора у Шапцу. У рад Црвеног крста била је од почетка укључена и Српска Православна Црква. Архиепископ београдски и Митрополит Србије Михаило Јовановић, претходно Епископ шабачки, био је први председник Црвеног крста у Кнежевини Србији и ту службу је вршио више од седам година. Подршка Цркве Црвеном крсту произилази не само због знака Часнога Крста који је изображен на застави ове организације и који, за нас хришћане, представља Знак вере, наде и љубави – због Христове победе на грехом, пропадљивошћу и смрћу – већ и због свега онога што Црвени крст симболизује као организација: хуманост, солидарност и пожртвовање кроз бригу о сваком човеку, без обзира које он вере, нације или боје коже био.

‍Ова плодоносна сарадња између наше Цркве и Црвеног крста се наставила и наставља се све до данашњег времена. Пример за то нам је Сестринство Свете мајке Ангелине које је блаженопочивши владика шабачко-ваљевски Јован основао још давне 1953. године у Шапцу и које нас до данас, својим примером, подсећа како треба служити ближњима, посебно ништим и убогим, подражавајући тако милостивог Самарјанина из Јеванђељске приче. А шта рећи о нашем, блажене успомене, претходнику владици Лаврентију који је деведесетих година прошлог века отворио врата црквених порта наше Епархије за колоне, од Дрине до Београда, нашег народа који је избегао из ратом погођених подручја и тамо их, у црквеним портама, уз помоћ свештенства и верног народа наше Епархије, заједно са нашим Црвеним крстом, хранио и збрињавао. Управо заслугом владике Лаврентија, преко двадесет шлепера хуманитарне помоћи, у време санкција, дошло је из Немачке као помоћ за болнице и домове здравља у Београду, Шапцу, Крупњу, Љубовији и Лозници. „Тада сам схватио зашто ме је Господ вратио из безбедне Западне Европе“ пише владика Лаврентије у својим мемоарима, поводом те ситуације.

‍Задужени примерима наших славних претходника који су и у тешким временима атеизма и ратних дешавања налазили снаге да помажу другима, и ми, према својим скромним могућностима, се трудимо да их подражавамо. Управо је то један од разлога за оснивање Добротворне установе Епархије шабачке „Свети Филарет Милостиви“ 2023. године, којом смо покушали да објединимо све хуманитарне делатности на територији наше Епархије и која, од свог почетка, има одличну сарадњу са Црвеним крстом кроз многобројне акције давања крви, пружања помоћи угроженим породицама и друго. Све ово се трудимо да чинимо, не због празних похвала и пролазне славе људске, већ да бисмо на Последњем Суду чули страшне али и слатке Христове речи: „Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“, јер „кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“.

‍Честитам велики јубилеј председницима, запосленима и волонтерима у Црвеном крсту! Живи били и Богом благословени!

Извор: Епархија шабачка