Изложба о владики Вићентију у Галерији науке и технике САНУ
Уз велико интересовање грађана и медија 6. новембра 2024. године у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности свечано је отворена централна изложба о животу и делу владике Вићентија Красојевића, великог архијереја Српске Цркве.
Како се сама прослава састоји од више дешавања током ове и наредне године, сваки догађај има везе са неким од сегмената живота владике Вићентија. Прва поставка изложбе је одржана у Крагујевцу, затим је пренесена у београдску Богословију Светог Саве, чији је владика Вићентије био ученик, а најзад централна и најважнија поставка изложбе отворена је Галерији САНУ, јер је он био члан Српског ученог друштва. У наредном периоду изложба ће бити постављена у Горњем Милановцу и осталим градовима у којима је владика Вићентије био надлежни епископ.
Изложба је настала у сарадњи Галерије науке и технике САНУ, Музеја Шумадије из Крагујевца, Музеја Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Задужбине владике Вићентија. Аутор изложбе је Роксанда Алексић, историчар из Крагујевца, а аутор концепепта изложбе г. Милош Јуришић. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон је, као изасланик Његове Светости Патријарха, отворио изложбу. Говорили су и: г. Марковић, потпредседник САНУ; г. Јевђа А. Јевђевић, управитељ Задужбине и сродник владике Вићентија. Музички украс свечаности је била песма о владики Вићентију коју је извела Ана Ивановић са пратњом.
Поред биографских података распоређених на 22 паноа и личних предмета и фотографија владике Вићентија, представљени су и предмети владике Вићентија који су власништво Епархије жичке и чувају се у ризници цркве у Чачку и манастиру Враћевшници, као и врло вредан антиминс који је владика Вићентије освештао 1876. године и који се налази у фундусу Музеја Српске Православне Цркве у Београду.
Током отварања изложбе у малој пројекцијској сали Галерије САНУ представљен је краткометражни документарни филм Завештање владике Вићентија аутора Саре Милановић и Јевђе Јевђевића. Филм је копродукција ТВ Храм и Задужбине. Такође, приказани су радови и дела настала на уметничком конкурсу на тему Владика Вићентије одржаном током пролећа ове године, а представљени су и првонаграђени радови. Ови радови ће бити поклоњени манастиру Враћевшници. Изложен је и рељеф, дар академског вајара Љубише Манчића, који је изливен као донација Министарства културе Рупублике Србије и који ће бити постављен на месту где се налазила зграда Задужбине владике Вићентија на Топличином венцу.
Ове године српска држава и Црква прослављају двестоту годишњицу од рођења Епископа ужичко-крушевачког и жичког Вићентија Красојевића. Био је просветитељ, епископ и задужбинар, члан Српског ученог друштва, љубитељ уметности и мецена познатих сликара и писаца. У време кад ни градови нису имали установе културе, он је Враћевшницу потпуно препородио и „увео у нови век“. У манастиру је својим средствима уредио и отворио галерију и библиотеку као јавну установу и створио културно средиште. Иако је завршио само два разреда Београдске богословије, био је свестан да то није довољно и да човек читавог живота треба да учи и да се усавршава. Ценио је образовање и просвету и зато основао Задужбину да би омогућио српској омладини лакше школовање. Из његове задужбине потекао је читав низ државних и црквених великодостојника, војсковођа и научних радника. У овом веку обнавља се његово завештање. Надамо се да ће Задужбина у будућности радити у свом пуном капацитету и помагати школовање вредних ученика како је владика Вићентије то и желео.
Извор: Задужбина владике Вићентија; фото: САНУ и Задужбина владике Вићентија
Како се сама прослава састоји од више дешавања током ове и наредне године, сваки догађај има везе са неким од сегмената живота владике Вићентија. Прва поставка изложбе је одржана у Крагујевцу, затим је пренесена у београдску Богословију Светог Саве, чији је владика Вићентије био ученик, а најзад централна и најважнија поставка изложбе отворена је Галерији САНУ, јер је он био члан Српског ученог друштва. У наредном периоду изложба ће бити постављена у Горњем Милановцу и осталим градовима у којима је владика Вићентије био надлежни епископ.
Изложба је настала у сарадњи Галерије науке и технике САНУ, Музеја Шумадије из Крагујевца, Музеја Рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и Задужбине владике Вићентија. Аутор изложбе је Роксанда Алексић, историчар из Крагујевца, а аутор концепепта изложбе г. Милош Јуришић. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон је, као изасланик Његове Светости Патријарха, отворио изложбу. Говорили су и: г. Марковић, потпредседник САНУ; г. Јевђа А. Јевђевић, управитељ Задужбине и сродник владике Вићентија. Музички украс свечаности је била песма о владики Вићентију коју је извела Ана Ивановић са пратњом.
Поред биографских података распоређених на 22 паноа и личних предмета и фотографија владике Вићентија, представљени су и предмети владике Вићентија који су власништво Епархије жичке и чувају се у ризници цркве у Чачку и манастиру Враћевшници, као и врло вредан антиминс који је владика Вићентије освештао 1876. године и који се налази у фундусу Музеја Српске Православне Цркве у Београду.
Током отварања изложбе у малој пројекцијској сали Галерије САНУ представљен је краткометражни документарни филм Завештање владике Вићентија аутора Саре Милановић и Јевђе Јевђевића. Филм је копродукција ТВ Храм и Задужбине. Такође, приказани су радови и дела настала на уметничком конкурсу на тему Владика Вићентије одржаном током пролећа ове године, а представљени су и првонаграђени радови. Ови радови ће бити поклоњени манастиру Враћевшници. Изложен је и рељеф, дар академског вајара Љубише Манчића, који је изливен као донација Министарства културе Рупублике Србије и који ће бити постављен на месту где се налазила зграда Задужбине владике Вићентија на Топличином венцу.
Ове године српска држава и Црква прослављају двестоту годишњицу од рођења Епископа ужичко-крушевачког и жичког Вићентија Красојевића. Био је просветитељ, епископ и задужбинар, члан Српског ученог друштва, љубитељ уметности и мецена познатих сликара и писаца. У време кад ни градови нису имали установе културе, он је Враћевшницу потпуно препородио и „увео у нови век“. У манастиру је својим средствима уредио и отворио галерију и библиотеку као јавну установу и створио културно средиште. Иако је завршио само два разреда Београдске богословије, био је свестан да то није довољно и да човек читавог живота треба да учи и да се усавршава. Ценио је образовање и просвету и зато основао Задужбину да би омогућио српској омладини лакше школовање. Из његове задужбине потекао је читав низ државних и црквених великодостојника, војсковођа и научних радника. У овом веку обнавља се његово завештање. Надамо се да ће Задужбина у будућности радити у свом пуном капацитету и помагати школовање вредних ученика како је владика Вићентије то и желео.
Извор: Задужбина владике Вићентија; фото: САНУ и Задужбина владике Вићентија
Најновије вести
19.07.2025 15:59
Монашење у манастиру Вратни
19.07.2025 12:02