Свету Литургију на празник Преображења Господњег, славу Саборног храма у Загребу, служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевачки г. Давид и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански г. Кирило.



Саслуживало је свештенство епархија Загребачко-љубљанске и Крушевачке, уз појање хора храма Преображења Господњег под руководством Олене Циглењак. Током свете Литургије епископ Кирило је одликовао свештеника Зорана Радића, секретара Епархије, протојерејским чином.



У беседи изговореној после читања Јеванђеља, митрополит Давид је нагласио да је Преображење Господње врхунац откривења Божје славе и позив човеку да и сам постане причасник Таворске светлости. Подсећајући на јеванђељско казивање, рекао је да Христос узима Петра, Јакова и Јована, који у себи оличавају три највеће врлине – веру, наду и љубав – и води их на гору високу да би им открио нетварну светлост својег Божанства. Говорећи о Петровој жељи да продужи виђење Тавор­ске славе, нагласио је: - Петар, по свему први, хитар као муња, покушава да продужи овај догађај и да га учини што трајнијим, па каже: Господе, добро нам је овде бити. Но Христос није допустио да се слава Божја затвори у три сенице, три колибе, три станишта, већ је подигао једну свеобухватну сеницу – Цркву. Управо у Цркви обитава Таворска светлост и у њој се и ми преображавамо. Иста светлост која је апостоле оборила ничице делује и данас, али као снага нашег спасења без да нас озледи, да нас спржи, па и да нас врати у небиће, јер је то та сила којом је Он и све из небића увео у постојање.



Говорећи о смислу самог празника, митрополит Давид је нагласио да је тема Преображења кроз векове привлачила хришћане, јер они својим животом сведоче да је реч о стварности, а не символу: - У преображају човек се враћа старој слави, бива подмлађени Адам, одевен у светлост, који се њоме храни и постоји као светлосно биће. Али овде се не ради само о повратку старој слави, него о остварењу обећања Божјих да ћемо се преобразити до те мере да ће сви догађаји Христовог живота постати наши догађаји Преображења, Васкрсења, Вазнесења.



На крају је митрополит Давид истакао да циљ хришћанског живота јесте управо преображење човека у Христу: - Обновљени, обожени и запечаћени благодаћу Духа Светог постајемо грађани Царства Божјег. Нека би нас Господ удостојио те славе и нека би над нама се надносио глас Бога Оца да смо ми синови Његови и да свет Њега треба да послуша.



После завршетка свете Литургије, благословени су плодови винограда и славски дарови. У знак благодарности и братске љубави у Христу, епископ Кирило је даровао митрополит Давиду икону Светог исповедника Доситеја, а другу икону је уручио старешини храма, протојереју-ставрофору Душку Спасојевићу, у име свештенства и братства Саборног храма.



Епископ Кирило је, у благодарственом обраћању митрополиту Давиду по завршетку богослужења, подсетио да је празник Преображења одговор на питање апостола: А шта ће бити нама? јер Христос открива да је коначно назначење праведника да засијају као сунце у Царству Оца својега небескога. Нагласио је да је процес преображења дуг и да га Црква усавршава вековима, те да је потребно стрпљиво корачати и зрно по зрно градити духовни хлеб. Посебно је указао на важност преображења ума у времену када многи свој ум испуњавају небитним садржајима, истакавши да је ум потребно закључати у реч Божју како су чинили свети Оци.



Митрополит Давид је, примајући дар, изразио дубоку благодарност и казао: - Благодарим од свег срца и свим својим бићем, вашем и нашем добром пастиру, владици Кирилу, и његовој браћи саслужитељима који на овом месту врше пастирско богоугодно дело – најпре срцем, љубављу и топлином која се осећа на сваком кораку. А уз учешће свих вас, браћо и сестре, који сте упућени у духовне ствари, јасно се осећа ваше чланство у Цркви и ваше богољубље. Нека тако и наставимо на сваком месту владавине Господње.



Митрополит је подсетио да се Бог не јавља у вихору, огњу и бурним силама, већ у тихом поветарцу, тамо где су пост, смирење и борба за очишћење ума, односно смирење целокупног бића и додао: - Данашњи празник обухвата све те теме и зато је јединствен. Ми бисмо вам пожелели и друге храмове у Епископији да бисмо се на сваком месту владавине Господње радовали и веселили. Јер увек једни другима дугујемо љубав – она је свеза савршенства. А нама није стало само до савршенства, него знамо да не можемо ни ући у Царство Божје ако се нисмо свестрано потрудили. Владико, хвала на незаборавном гостопримству и желимо вам многа, многа љета.



Извор: Митрополија загребачко-љубљанска