Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио на празник Свете Петке, 27. октобра 2025. године, свету Литургију у манастиру Свете Петке на Гостиљу Мартинићком.

Честитајући сабранима празник Преподобне мајке наше Петке Параскеве, а свечарима славу, као и славу те свете обитељи на челу са игуманом Игњатијем, митрополит Јоаникије је казао да је Света Петка поживела свој земаљски живот у тишини, служећи Богу, удаљујући се од вреве овог света ради љубави Божје:

„И њено се срце испунило Божјом љубављу, Божјом силом и светошћу, тако да она која је поживела далеко од света, вратила се овом свету на један чудесни начин као права духовна ризница, као извор исцељења и просвећења духовнога. Показала се као брза помоћница, као заступница свих верних, целе Цркве Божје, свих оних који јој приступају.“

Владика Јоаникије се присетио недавне посете Јашију, где се поклонио њеним светим моштима и учествовао у прослави Свете Петке:

„Били смо на празник Свете Параскеве код браће Румуна, било је заиста величанствено славље и велико заступништво. Браћа Румуни много поштују Свету Петку Параскеву. Кад гледате народ који долази моштима Свете Петке Параскеве, имате исту слику као и манастира Острога и моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, с тим што је Свети Василије остао у острошкој светињи, а она се промислом Божјем налази у великом граду Јашију. То је заиста величанствен призор, око пола милиона људи, најмање, приступи за неколико дана моштима током њеног празновања. Они празник Свете Петке Параскеве славе по новом календару, али доста народа долази и на данашњи дан, јер се сећају браћа Румуни да су и они некада држали овај наш, како га зовемо, стари календар.“

Архиепископ цетињски се осврнуо и на данашње време, када човек на живот и догађаје гледа тако да ако нешто није снимљено, забележено, објављено, ако се томе не прича нашироко, онда као да се то није ни догодило, наглашавајући да оно што се догодило у највећој тајности, далеко од очију овога света, али пред лицем Божјим, дакле ако се стварно догодило да је неко имао сусрет са Богом, то пропасти не може – тај сусрет има вечну вредност, као што говоримо о Светој Петки Параскеви:

„А ми све дубље тонемо у површину, све дубље, дубље се растачемо, све дубље пропадамо. Тако да и ту треба наћи меру, нешто није проблем да се објави, али не треба по сваку цену, не треба све. Дајте да нешто остане за Бога, да нешто остане лично, за лични тај сусрет са Богом, који не може снимити ни једна камера, не може ухватити никаква могућа техника. Ето, то је имала Света Петка Параскева. И зато она, не само да је имала тај сусрет са Богом у време свога земаљског живљења у пустињи, као велика подвижница Христова ради љубави Божје се повукла у Јорданску пустињу, него видите учествује и у овим нашим догађајима, учествује и у нашим животима, и то у најозбиљнијим и најтежим. Када је неко болестан и када му треба помоћ коју људи не могу дати, ето Свете Петке, ето Светог Василија, ето Божјих угодника који приступају и помажу.“

Извор: Митрополија црногорско-приморска