У Српској академији наука и уметности у Београду од 27. до 29. октобра 2025. године одржана је Осма национална конференција византолога.
 
Скуп на тему Византијски град и његово наслеђе организовали су Српски комитет за византологију, Византолошки одбор САНУ и Византолошки институт САНУ. Реч је научној конференцији која има најдужу традицију у Србији будући да се одржава сваке пете године од 1990. године.
 
Конференција је привукла изузетну пажњу заинтересоване јавности. Организациони одбор је помогао да конференција протекне у најбољем реду и динамичној атмосфери. Отворена је обраћањима академика Зорана Кнежевића, председника САНУ, и академика Љубомира Максимовића, секретара Одељења за историјске науке САНУ. Уводно предавање под називом The Beginnings of the First Byzantine City (Почеци првог византијског града) одржао је познати византолог Пол Магдалино са Универзитета Светог Андреја у Шкотској.
 
Конференцијска заседања била су распоређена у три целине: тематски, општи и дискусиони део. У раду заседања учествовали су византолози, историчари, теолози, црквени историчари, археолози, историчари уметности и други. Поред старијих истраживача, свој допринос дали су и млађи истраживачи и студенти докторских студија. Пoсебну пажњу привукао је дискусиони форум на коме је др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института, представила дигиталну базу података Сакрална топографија Охридске архиепископије (STOA).
 
Учешће у раду конференције узели су и проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду, и др Зоран Ранковић, професор на истом Факултету, који су представили саопштење у тематској секцији са насловом Молитва новопостављеног митрополита пред градом у који улази по први пут из Требника са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године. У општој секцији са византолошким темама излагали су и: проф. др Радомир В. Поповић на тему Први Васељенски Сабор у очима раних црквених историчара, проф. др Ивица Чаировић на тему Историјска географија Првог Васељенског Сабора у Никеји (325), као и докторанд Михаило Миленковић на тему Слика патријарха Фотија у делу О миру Цркава патријарха Јована XI Века (1275–1282): историјски аргументи против Фотија.
 
Успех конференције огледа се у томе што је пружен пресек стања српске историјске науке која показује велико интересовање за византијску историју и културу. Очекује се објављивање радова учесника у Зборнику радова Византолошког института.