Велики празник Ваведења Пресвете Богородице, којем је посвећена црква у Горњем Острогу у којој се чувају мошти Светог Василија Острошког, прослављен је светом Литургијом којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Саслуживали су: острошки игуман Сергије, архијерејски намесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић, протојереј Јордан Марков, јеромонаси Николај и Никита, као и ђакон Огњен Боричић.

Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће монаштва и више десетина верника који су из разних крајева света дошли на манастирску славу. Сабрани, који посте Божићни пост, причестили су се и присајединили светим Христовим тајнама, а митрополит Јоаникије је благосиљао славски колач који су у славу Божју, а у част Пресвете Богородице и Њеног Ваведења, припремила острошка братија са игуманом Сергијем.

– Увођење у храм Пресвете Богородице у то време је значило да Она као трогодишња девојчица треба да буде посвећена служби светом храму Божјем, да се научи молитви, да се научи Светоме Писму, да се научи прислуживати Храму Божјем, поштовати свештенике и закон Мојсијев извршавати. Није Она прва која је била посвећена храму Божјем. Видимо да је у давнини још много векова раније Свети пророк Самуило био посвећен још као дете на службу Богу, јер су и њега као и Пресвету Богородицу његови родитељи добили у поодмаклим годинама и на чудесан начин, па су то доживели као дар од Бога. Стога су желели да Богу узврате на Његову милост и на Његову љубав, да онога кога је Бог дао посвете на службу Богу. Тако су исто дивни и свети родитељи Пресвете Богородице, Јоаким и Ана, Јоаким из царског рода, а Ана од свештеничког, пошто су дуго били бездетни и добили благослов Божји у поодмаклим годинама – ћерку. Видели су да их је Бог помиловао и једно и друго и разрешио од осуде у Изриљу, јер у то време било је врло стидно немати порода, јер се то тумачило да су нешто ти родитељи грешни и био је опасан приговор не остави потомства у Израиљу. Тако је то било некада и код нас, али све се изменило и некако о томе мало данас другачије размишљамо. То је био старозаветни начин размишљања, али није свако бездетство било ни тада, а ни данас, нека казна од Бога, нити нека осуда као што видимо и на Светом пророку Самуилу и на Пресветој Богородици и на Светом Јовану Крститељу и на многим другима – рекао је Митрополит Јоаникије.

У догађају Ваведења Пресвете Богородице, казао је митрополит Јоаникије, види се да се стари закон полако повлачи, а да долази нови закон:

– Уведена је наиме Пресвета Дева Богородица тамо где је законом било забрањено да било ко улази осим првосвештеника, а камоли жене да уђу у Светињу над светињама. Међутим, он је уводи по промислу Божјем у Светињу над светињама, јер ће Она да се освети и душом и телом и да постане обиталиште Божје светије од било ког храма, јер ће од Ње Господ и Спаситељ наш Исус Христос, Син Божји, примити људску природу и преко Ње појавити се у овом свету као Спаситељ света и као један од нас.

Владика је додао да је та свечаност у храму била само припрема за долазак Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа:

– Ево, данас, као да славимо мали Божић, односно, унапред се радујемо празнику Рођења Христовог. Исто онако као што су анђели Божји певали приликом увођења Пресвете Дјеве Богородице и Њу храбрили и крепили све који су учествовали у том догађају, исто тако али у много већој слави појавили су се анђели Божји приликом Рођења Христовог, приликом Његовог доласка у овај свет. Видимо исту радост на лицима Светих родитеља Јоакима и Ане и Светог пророка и свештеника Божјег Захарије и свих који су присутни и који прате Пресвету Богородицу. Иста та радост, али у много већој мери, појавила се на мудрацима који су дошли да се поклоне Христу Богомладенцу и да му принесу дарове, на пастирима витлејемским и на свима који су имали приликуда се поклоне Богомладенцу Христу у пећини витлејемској.

Митрополит Јоаникије је сабране поучавао да треба да буду скромни:

– Да не тежимо за привременом славом, али да гледамо према вечној слави и да се обогаћујемо славом Божјом и непролазном. Јер врло често у тим малим догађајима и у скромности пројављује се величина. Ево као што видите, овај храм не може бити скромнији него што је, и не може бити мањи него што је, али овај мали храм због Светог Василија Острошког и због монаха који су се овде у давнини Богу молили, а и због многих чудеса која су се овде догодила и због многих молитви и суза које су овде изречене пред ћивотом Светог Василија Острошког овај мали храм је славнији и пред Богом већи од многих величанствених храмова које је земља небу подигнула, како рече Његош.

Високопреосвећени Митрополит је додао и да се у данима поста научимо и посту, и молитви, и скромности, и љубави, и праштању, и доброти, и милосрђу:

– Да би се на такав начин ослободили од наше саможивости, од наших греха, да бисмо на такав начин учинили добро својим ближњима, показујући љубав, разумевање, милосрђе, доброту, да бисмо на такав начин, чинећи то све у славу Божију, Богу угодили и својој души велико и вечно богатство прибавили.

Извор: Митрополија црногорско-приморска