У данима када ишчекујемо Светог Николу, када се радујемо драгим гостима који ће нам празничну радост учинити још већом, сећамо се уснулих предака, који су, у своје време, чинили исто што и ми данас – радовали се вољеном Свецу и чекали дан да у скромним домовима упале воштаницу у његов спомен.

Предака одавно нема на овом свету нити овог света има у нашим прецима, јер они који пребивају у небеском загрљају Светог Николе не потребују ништа од света који их је потиснуо и одавно заборавио, баш као и њихова села и огњишта која су с муком и градили и бранили да бисмо ми данас били оно што јесмо.

Сећајући се Светог Николе и дочекујући драге госте у његово име, опоменимо се оних без којих ни нас не би било. Сетимо се уснулих очева, дедова и прадедова, честитих мајки, брижних бака и прабака, али и свих оних са којима су заједно муку мучили и крвцу лили да би ова распета Крајина једном васксрнула, ради нас и ради нашег постојања.

Много је оних који ће Свеца дочекати у белом свету, са туђим људима, далеко од завичаја и оних са којима су рођени и одрасли, али Свети Никола ће бити и са њима, да их утеши, да их охрабри и подстакне да се врате свом дому, свом крају и својим прецима.

Зна Светитељ где је наше земаљско уточиште, чији смо и одакле смо, а на нама је да се враћамо на изворе сопственог постојања, јер тамо смо оно што јесмо и што требамо бити. На одавно угашеним огњиштима, славска свећа није догорела иако се њен пламен одавно не види. Пале је душе наших предака, чекајући дан да то уместо њих учинимо ми.

Времена је све мање, цури као морски песак кроз прсте, зато је на нама да чинимо оно што можемо, да не заборавимо своју дедовину, да удахнемо нови живот запуштеним огњиштима, да гробове предака чувамо, памтимо и посећујемо. То дугујемо Светом Николи, којем су се наши преци молили и прослављали његов празник да бисмо ми данас, захваљујући тим молитвама, постојали у овој благословеној земљи препуној апсурда.

Чинимо оно што је до нас, а Свечева помоћ неће изостати. То је вера на коју смо позвани, да је сведочимо делима, љубављу и жртвом. Томе нас уче и рмањски мученици, рмањски митрополити, монаси и подвижници, али и сав благочестиви народ којег је Свети Никола окупљао на Српској Тромеђи кроз векове.

Светониколајевска воштаница обасјаће и оближње крајеве Лике и Северне Далмације да бисмо са једноверном браћом по крви и имену, надилазећи све међе овога света, заједно ускликнули:

Добро нам дошао вољени Светитељу! Наша срца су твој дом!

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије

Извор: Епархија бихаћко-петровачка