Његово Високопреосвештенство Митрополит немачки г. Григорије је служио 21. децембра 2025. године, у недељу двадесет осму по Педесетници – на Детињце, свету Литургију у храму Светих Козме и Дамјана у Улму.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Бранислав Чортановачки, протојереј Љубомир Зорица, јерођакон Василије Старовлах и ђакон Арсеније Јовановић. После читања јеванђељског зачала митрополит Григорије је беседио:

– Данас смо у светом Јеванђељу чули једну дубоку и дирљиву причу о десет губавих људи које је Господ Христос исцелио, а од којих се само један вратио да му захвали. Јеванђелист Лука нам казује да је Христос, улазећи у једно село у пограничном подручју између Галилеје и Самарије, био дочекан гласовима људи који су стајали подаље и из свег срца вапили: „Исусе, Учитељу, помилуј нас!“ (уп. Лк 17, 12–13).

Ти људи су, по тадашњем закону, били приморани да живе изван насеља. Нису смели да приђу другима, нити да буду део заједнице. Били су болесни телом, али и рањени усамљеношћу и одбаченошћу. Управо таквима Христос прилази. Он не заобилази оне на рубу друштва; напротив, Он их види, чује и додирује. Он доноси утеху болеснима, зауставља се код презрених и враћа достојанство онима који су га изгубили (уп. Мт 8, 1–4; Мк 1, 40–45; Лк 19, 1–10).

Када му се губавци обраћају, Христос им не говори много. Не обећава и не објашњава им ништа. Само их упућује: „Идите и покажите се свештеницима.“ И они полазе. Полазе још увек болесни, али с поверењем. Не траже потврду и не постављају питања, већ у смирењу чине оно што им је речено. И управо на том путу, на путу послушности и истинске вере, бивају исцељени.

Али Јеванђеље нас данас не зауставља само на чуду исцељења. Оно нас њежно, али јасно, упућује на нешто још важније – на благодарност. Од десеторице само се један враћа да захвали Христу. И тај један није онај од кога би се то очекивало: није Јеврејин, него Самарјанин, странац.

Браћо и сестре, у тој деветорици који су отишли, а нису се вратили, често можемо да препознамо и себе. Не зато што смо зли или немарни, већ зато што смо често уморни, оптерећени и заокупљени бригама. Толико тога тражимо и желимо, а благодарност нам понекад у потпуности измакне. Живимо у оном „само још мало“ – још један циљ, још једна обавеза, још једна сигурност – и не примећујемо колико смо већ обдарени. Тако се, понекад и не хотећи, удаљимо и од Бога и од човека поред себе. Заборавимо да је ближњи дар, а не сметња. А управо нас на то опомиње апостол Јован: не можемо истински љубити Бога ако у исто време не видимо и не волимо брата свога (уп. 1 Јн 4, 20). Живот који нам је дат није нешто што се подразумева. Он је дар. А дар не тражи од нас савршенство, него благодарност.

У самом срцу нашег богослужења стоји управо та благодарност. Када узносимо хлеб и вино, изговарајући евхаристијску молитву: „Твоје од твојих, Теби приносећи због свега и за све“, ми Богу приносимо читав свој живот, онакав какав јесте – с радошћу, али и с ранама, с успјесима, али и са слабостима. И у том приносу постајемо заједница.

Зато смо данас овде, браћо и сестре, да заједно благодаримо. И зато Христос Самарјанину не каже само да је исцељен, већ да га је вера спасила. Сви су добили здравље, али је само један у благодарности пронашао пуноћу живота (уп. Лк 17, 19). Свако ко је данас дошао на божанску литургију личи на тог благодарног Самарјанина. Христос нас дочекује и дарује нам себе. За нас је припремљена трпеза, гозба Царства небеског (уп. Отк 19, 7–9). Кроз наше појање, молитве и службу – сваку, макар и најмању – Он нас сабира и храни. Зато се трудимо да благодарност постане начин нашег живота. Да у људима око себе препознајемо дарове. Да у другоме видимо брата и сестру. Јер смо једни другима дати.

Дар су нам и ова дивна деца која данас испуњавају храм радошћу. С њима данас празнујемо Детињце, празник који нас, корак по корак, уводи у радост Рођења Христовог.

Нека нас ово Јеванђеље научи да нико пред Богом није мали и небитан. Напротив, у Његовим очима сваки човек је важан и вољен. Трудимо се да тај поглед пригрлимо. Дај, Боже, да тако и живимо. Амин.

Извор: Епархија диселдорфска и немачка