У Етнографском музеју у Београду 23. децембра 2025. године је отворена изложба под називом „У потрази за изгубљеним архивом“ у организацији Кола српских сестара „Београд 1903.“.

Благослов и молитвене поздраве Светејшег Патријарха српског г. Порфирија пренео је Преосвећени викарни Епископ топлички г. Петар. Програм је водила драмска уметница Весна Станковић, а о поставџи су говорил аутори изложбе Милена Шећеровић и Невенка Стеванчевић Николић.

Оснивачка скупштина Кола српских сестара је одржана на Велику Госпојину, 15/28. августа 1903. године у сали ресторана „Коларац“, на Позоришном тргу у Београду и то пред око три хиљаде жена. У то време на оснивање женских удружења није се гледало благонаклоно, због неоправдане неповерљивости на рад жена уопште. Из тог разлога, да би се што брже афирмисало у јавности, а имајући у виду њен друштвени утицај, за првог председника Кола је изабрана Савка Суботић, која је важила за умну жену, великог заговорника националне слободе војвођанских Срба у Аустроугарској, са великим искуством на пољу афирмације српског националног идентитета и хуманитарног рада. За потпредседника је изабрана Делфа Иванић, а за секретара чувена српска сликарка Надежда Петровић. 

Име удружења дао је Бранислав Нушић, а прва Правила Кола српских сестара написали су Бранислав Нушић и Иван Иванић 1907. године. Иванић је предлагао да се друштво назове или „Друштво српских сестара“ или „Коло Српкиња“, а Нушић је од та два имена саставио „Коло српских сестара“. Улога Кола била је, и за оно али и за ово време, незаменљива у смислу слања материјалне помоћи, збрињавања избеглица сирочади и удовица у бурним временима српске историје, али и после њих.

Извор: Радио Слово љубве