Зашто је Христово рођење било посебно, не као рођење милијарди људи до и после Њега? На то нам одговара управо највећи рођен од жена, Јован Крститељ, кроз своју проповед, гд‌е каже: Иде за мном Онај који је био пре мене.

Иако је Јован добро знао да је Исус Христос рођен шест месеци после њега, он зна да је Христос постојао пре њега, или га допуњује јеванђелист Јован речима: У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. Све кроз Њега постаде и без Њега ништа не постаде што је постало. У Њему беше живот, и живот беше светлост људима.

Дакле, из тих речи видимо да је Христос Син Божји који није покорен времену, него је изнад сваког времена и, сходно томе, носилац вечности. И друге речи четвртог Јеванђеља нам кажу: Нико се није попео на Небо осим Онај који сиђе с неба, Син Божји, из којих разумемо да Христос није подложан ни простору, ни звездама, ни планетама, нити било каквој твари, јер Он је изнад простора и, сходно томе, носилац је бесконачности.

Дакле, Син Божји, који је носилац живота, вечности и бесконачности, који је наш почетак, рађа се из утробе Д‌јеве Марије и тако постаје Богочовек и нови почетак, који освећује и свако друго рађање и дарује људској природи ослобођење од просторовременског континума, тј. дарује живот, вечност и бесконачност.

Од тог догађаја, за нас људе и за сва створења, Бог у Христу је постао наш брат и вечни сабрат. Зато су Му пророци дали име Емануил, што значи: са нама је Бог.

Из Божићне поруке Епископа буеносајреског и јужномаеричког и адиминстратора загребачко-љубљанског г. Кирила

Извор: Митрополија загребаћко-љубљанска