Таман кад се ухватило мало предаха од опасне реторике, која овој земљи никада није доносила мир већ немир, сукобе и ратове, однекуд, ничим изазван, јавио се бивши поглавар Исламске заједице у БиХ, а касније и бивши кандидат за члана Председништва БиХ, Мустафа Церић са предлогом да се формира „Босанска православна црква”.

Ваљда је господин Церић решио све проблеме у верско-политичком животу Бошњака, па је одлучио да се позабави православним Србима и њиховом Црквом, у жељи да, како сам каже, повеже „државност, духовност и идентитет“. Да није тужно било би смешно!

Одлучан да прекроји идентитет земље у коју се заклиње (јер је историју одавно прекројио) господин Церић у свом (дневно)политичком заносу оштри отупело политичко копље како би њиме прекратио постојање Српске Православне Цркве и свео је, под другим именом, у границе босанског пашалука – који још увек живи у њему и њему сличнима.

Не зна господин Церић, или се прави да не зна, да је хришћанство у Босни далеко старије од саме Босне, као ни то да је Свети Сава лично, након добијања аутокефалности, основао епархије чији су епископи управљали Црквом западно од Дрине.

Не зна господин Церић и никад неће знати да се Цркве не оснивају у страначким кабинетима, јер ово није ни Независна Држава Хрватска нити кабинет украјинског председника, па да се Цркве оснивају као што се оснивају културно-уметничка друштва.

У стању изузетно високе политичке температуре, а у жељи да уграби још коју мрву медијске пажње, господин Церић у својој ненаданој бризи за Православну Цркву и њене вернике непозван предлаже (поновно) оснивање „Босанске православне цркве” са „властитим канонима, властитим седиштем и јасном лојалношћу босанској државности“.

Није Босанска православна црква никада постојала нити ће икада постојати, а поготово неће бити у служби партијско-политичких интереса господина Церића и њему сличних, јер Црква траје две хиљаде година и надживела је царства и краљевства, па тако и оно Босанско којем су ћирилица и хришћанство били два основна елемента. О томе господин Церић не збори ни слова.

Време је, рекло би се крајње, да се од оваквих солистичких иступа бившег реису-л-улеме огради и Исламска заједница у БиХ, јер како градити заједнички живот ако неко, ко је до јуче био први муслиман међу муслиманима у БиХ, испаљује овако опасне речи које не могу и неће допринети учвршћивању мира и заједничког живота.

Поновићу на крају, по ко зна који пут, Босну ће уништити управо они који се у њу највише куну. Зато, господине Церићу, одморите мало и пустите ову земљу да дише!

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски
Сергије