На Крстовдан, 18. јануара 2026. године, у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење: протојереја-ставрофора Перана Бошковића, протојереја Борислава Ливопољца и Александра Обрадовића, јереја Радета Деспотовића и Митра Танасића, и ђакона Петра Козакијевића.

Појао је мушки византијски хор Храма у Љубљани који предводи г. Ловро Пинтер.

Епископ Кирило је беседио о Крстовдану као дану који већ уводи Цркву у тајну Богојављења, празника јављања Бога свету. Тумачећи прочитани јеванђељски одељак о великој тајни побожности, подсетио је да се Бог, који је изнад времена и простора, јавио у историји ради нашег спасења поставши човек да би човека привео Царству небеском.

Епископ Кирило је истакао да се у Христу открива пуни смисао људског постојања, као и да се свака људска мисао, философија и учење морају проверавати светлом Светог Писма и Предања Цркве. Говорећи о Светом Јовану Крститељу нагласио је јединствену улогу Претече који је позивањем на покајање и смирење припремао пут Господу, позивајући људе да поравнају стазе својих срца и одбаце егоизам, страсти и бриге овог света и да се припреме за долазак Спаситеља света, дугоишчекиваног и кроз Стари Завет наговештаваног Месије.

Посебно се владика Кирило осврнуо на тајну крштења и Богојављења, нагласивши да се кроз Христово крштење на Јордану обнавља цела твар и да човек у тајни крштења прима семе благодати Духа Светог, позван да умре старом човеку и живи по Јеванђељу.

Епископ Кирило је говорио о искуству Цркве да је освећена вода носилац благодати Духа Светог, да је вековима била духовна помоћ, утеха и ослонац верном народу.

На крају богослужења, вернима се обратио и јереј Митар Танасић, захваливши епископу Кирилу на архијерејском служењу и пастирској поуци.

По завршетку свете Литургије служено је велико водоосвећење.

У вечерњим сатима владика Кирило је богослужио на бденију уочи Богојављења.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска