У празничном и надахнутом духу прославе првог српског просветитеља, Светог Саве, широм Црне Горе ових дана одржавају се бројне свечаности, академије и сабрања посвећена лику и делу првог српског Архиепископа, учитеља и духовног оца српског народа. Светосавље, као пут вере, знања, културе и заједништва, и ове године окупља народ око непролазних вредности које је утемељио Свети Сава.

Централна и свечана Светосавска академија одржана је 26. јануара 2026. године, у навечерје празника, у Подгорици, у граду у којем је, у савременом историјском смислу, обновљено и снажно утемељено светосавско сабрање, али и који је колевка и родно место великог жупана Стефана Немање, оца Светог Саве, потоњег монаха – Светог Симеона Мироточивог.

У простору бившег Дома војске, данас Музичког центра, пред више стотина окупљених верника, просветних радника, културних посленика и многобројних гостију, приређена је величанствена академија у част Светог Саве, првог српског Архиепископа и просветитеља.

Свечаној академији присуствовали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово Преосвештенство викарни Епископ диоклијски г. Пајсије, акадмик Јован Делић, амбасадор Републике Србије г. Небојша Родић, потпредседник Владе Црне Горе мр Момо Копривица, министар културе и медија гђа Тамара Вујовић, председник Скупштине Главног града гђа Јелена Боровинић Бојовић, помоћник председника Скупштине Црне Горе гђа Жана Прашчевић Милачић, генерални директор Директората за заштиту и спашавање г. Миодраг Бешовић, извршни директор Електропривреде Црне Горе г. Никола Ровчанин, извршни директор Електродистрибутивног система Црне Горе г. Владимир Чађеновић, председник Црквене општине Подгорица г. Радош Кастратовић, генерални директор Директората за целоживотно учење гђа Мр Јасна Јовановић, народи посланик г. Драган Бојовић, као и многобројно свештенство и часни и уважени високи гости.

Свечано сабрање је протекло у атмосфери празничне радости, подсећајући да је личност Светог Саве темељ духовног и културног идентитета српског народа. Кроз пригодан културно-уметнички програм, речи, музику и сценске садржаје указано је на вишеструки и вишеслојни фундаментални значај Савиног дела, које нису обележиле само црквене реформе и устројство Српске Цркве, већ и снажно залагање за образовање, мир, слогу и љубав међу људима.

Поздравно слово је изговорио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У духу саборности и празничне радости, митрополит Јоаникије је истакао да светосавске свечаности нису само спомен на једну историјску и свету личност, већ живо и савремено духовно окупљање верног народа око Господа Исуса Христа:

„Када се сабирамо око Христа Господа, а у спомен Светог оца нашег Саве, првог Архиепископа српског, од кога су заблистали божански дарови и ми се трудимо да Христу Богу ради његовог светитеља принесемо најлепше што има. Зато нас ове наше светосавске свечаности тако светле, лепе и драгоцене. Обједињује нас Свети Сава и све нас приводи у наручје Христово. Као што је то чинио док је ходао по овој земљи, он то и данас чини силазећи са неба и имајући ту слободу код Бога да нас све заступа и руководи, да нас и данас обједињује и освећује и просвећује“.

Говорећи о историјским темељима и духовном наслеђу, митрополит Јоаникије је указао и на дубоку везу Немањића са простором данашње Црне Горе, као и на њихову кључну улогу у обликовању српске државности и црквеног идентитета. Посебно је истакао да аутокефалност Српске Цркве, коју је издејствовао Свети Сава, није значило одвајање и издвајање из свеопштег васељенског православља већ пуно и достојанствено укључење српског народа у заједницу васељенског православља и просвећених народâ. Ово наслеђе, како је наглашено, представља велику обавезу, али и неисцрпни извор духовне снаге и благослова у временима бројних искушења.

„Ми смо посебно поносни што постоји предање, веома засновано на историјским подацима, да су Немањићи својим старим пореклом из Црне Горе, да су повезали, сјединили и направили моћну државу од Рашке и Зете и тако уздигли српски род и укључили га у заједницу просвећених, пре свега православних, али и народа других вера просвећеног света. Највеће дело Светог Саве, ако се то може тако рећи, основање Српске Цркве и добијање аутокефалности – није било неко одвајање издвајање из свеопштег васељенског православља, него укључивање српског народа са пуним достојанством у заједницу осталих православних народа и то достојанство пре свега дугујемо Светоме Симеону и Светом Сави, али наравно и осталим Немањићима. То је велико наслеђе који нас обавезује и због тога се трудимо да од сваке године колико је то нама могуће, у овим доста тешким проблематичним временима узнесемо благодарност Светоме Сави, али он нас колико год се потрудимо, сваки пут још више благослови и оснажи и узврати нам и укаже нам на пут којим треба да идемо“, закључио је митрополит Јоаникије.

Светосавску беседу је произнео академик проф. др Јован Делић. Он се у уводном слову осврнуо на 790. годишњицу упокојења Светог Саве и његов дубок утицај на верски, културни и политички развој српског народа. Истићући да је ово највећа прослава и празник за српски народ, академик је подсетио на упокојење Светог Саве пре 790 година у бугарској престоници Трнову, у палати цара Асена, описујући га као најважнију личност у српској историји која је за живота призната као апостол и следбеник Христа.

У даљем излагању Делић детаљно приказује вишеструке доприносе Светог Саве као реформатора, писца, дипломате и апостола српског народа, нагласивши да је Свети Сава установио српски језик као четврти свети литургијски језик, после хебрејског, грчког и латинског, чинећи га првим модерним језиком који је стекао овај статус пре осталих западноевропских језика. Ово достигнуће се наводи као доказ изузетне дипломатске и духовне моћи Светог Саве на различитим дворовима и верским центрима.

Проф. др Делић у наставку свог излагања је говорио о значају Светог Саве у оснивању аутокефалне Српске Православне Цркве и његовом утицају на стварање црквене организације која је опстала до данашњих дана. Он упозорава на важност очувања традиције Светог Саве, истичући да без одговарајућег старања неко са стране може преузети контролу у многим важним аспектима друштва, као што се већ и догађало у прошлости.

Излагање академика Делића обухвата златни XIII век српске историје, описујући га као период који је трајао до смрти цара Душана и наставио се кроз различите историјске епохе. Проф. др Делић истиче да је ово златно доба започето и припремљено од стране оснивача династије Немањић, посебно Светог Саве, Светог Симеона и Светог Стефана Првовенчаног. Посебну пажњу посветио је манастирским задужбинама, нарочито манастиру Хиландар на Светој Гори, који је под заштитом чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице. По речима уваженог професора Свети Сава и његов отац Симеон су изван Србије изградили српске духовне тврђаве и тиме унапредили углед и статус и државе и Српске Православне Цркве.

Проф. Делић је затим направио детаљан осврт у погледу различитих манастира и цркава изграђеним у овом периоду, међу којима су Жича, Сопоћани, Манасија и други, представљајући их као споменике српског духовног и културног наслеђа, дајући посебан акценат на манастир Жичу као прво седиште српске архиепископије и њен симболичан значај.

Своје излагање академик Јован Делић је завршио подсећањем на спаљивање моштију Светог Саве од стране Османлија 1594. године, током српског устанка, описујући то као тренутак када је духовно присуство Светог Саве постало још снажније и свеприсутније међу српским народом, тумачећи то као догађај који је на крају ојачао, а не умањио духовни утицај Светог Саве. Тиме је заокружио излагања у којем је указао на улогу Светог Саве као визионара који је изабрао духовну власт уместо световне, правећи паралелу са Косовским заветом и представљајући га као претходника духовних избора који ће обликовати српски национални идентитет.

У културно-уметничком делу програма наступили су: хармоникаш Петар Балабан, народни гуслар Жељко Вукчевић, хор и оркестар „Свети апостол и јеванђелиста Марко“ из Подгорице, сестре Анђела Брајовић, Марија и Милена Јовићевић, као и ученици Православне гимназије „Свети Сава“ из Подгорице.

Извор: Митрополија црногорско-приморска