На Сретење Господње, 15. фебруара 2026. године, светом Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку началствовали су Његово Преосвештенство викарни Епископ јенопољски г. Никон и Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Саслуживали су: протојереји-ставрофори проф. др Кристијан Сонеа, др Павле Силади и др Гаврило Ноје, професори на Православном богословском факултету у Клужу (Румунска Православна Црква); јеромонах Јефрем Крисан, професор православне гимназије Светог Николе у Залау (Румунска Православна Црква; протојереј Љубенко Јовић, парох боровски; протојереј-ставрофор Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки; и протођакон Војислав Николић.

Појао је хор Православног богословског факултета у Глужу (Румунија) заједно са парохијским хором којим диригује Олга Садовњик (Кијевска духовна музичка академија).

Светој Литургији су присуствовали генерални конзул Републике Србије г. Владимир Марјановић и г. Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније.

Говорећи после читања јеванђељског зачала епископ Никон је поучио сабране о значају празника и припреми за Велики пост:

- Када читамо Јеванђеље које је посвећено Сретењу Господњем видећемо Светога Симеона старца и видећемо Ану пророчицу. Ана пророчица која је остала удова већ после седам година живота са својим супругом, она је непрекидно у храму и моли се Богу, непрекидно у подвигу поста и молитве. А Симеон добија обећање да неће умрети док не види живога Бога. И ето, он је чекао и чекао, дочекао је да држи на рукама самога Господа Исуса Христа. То је и нама поука, да чекамо и да будемо трпељиви. Не јавља се Господ кад ми то желимо, него се он по својој слободи нама јавља када он мисли да је то за нас најбоље. Немају сви таквог благослова да могу да сусретну живога Бога лицем к лицу, као Свети Симеон и пророчица Ана. Али друго нам Јеванђеље описује да је и ово могуће, јер у сусрету са својим ближњим и у сусрету с оним делом нашег ближњег, онај најдубљи и најбаналнији део његове душе који је створен по лику Божјем ми у ствари сусрећемо самога Бога. Сваки пут кад учините своме ближњем добро и када се помолите Богу за њега ви то чините самоме Христу. Ви у ствари у том чину упознајете онај најбаналнији део свог ближњег, онај лик Божји у њему. Отварају вам се кроз тај лик светови који су вечни, не светови овоземаљски.

Поводом славе Српске женске добротворне задруге - Кола српских сестара осећена су славска обележја, а затим је епископ Херувим присутне поздравио пригодним словом:

- Драги у Христу брате, владико Никоне, благодаримо вам на жртви љубави што се узели учешћа у овом нашем литургијском слављу овде у Осијеку, у нашој цркви Успења Пресвете Богородице, што сте принели Жртву од свих и за све и што сте нас благословеним речима поучили и напојили благодаћу Светог Духа. Увек осећајући радост кад смо заједно, кад служимо службу Божију и када испуњавамо заповест Божију да у љубави увек живимо, то је смисао постојања човека у овом свету. Благодарим и нашој браћи свештеницима из Румунске Православне Цркве, што су овде заједно са нама. Овде се потврђује реч да је Црква једна, света, саборна и апостолска, када смо литургијски сабрани и прослављамо име Божије, када у љубави и у Духу служимо знамо да смо на путу благодати Божје и да је Христос заједно са нама.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска