У порти манастира Суводол 23. фебруара 2026. године је сахрањен игуман Јустин (Јанковић) који је деценијама био настојатељ те светиње. Опело новопрестављеном слуги Божјем служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион уз саслуживање свештенослужитеља епархија тимочке и нишке и молитвено учешће многобројног верног народа.

Од игимана Јустина, који је у суводолској светињи провео пуних 48 година, бираним речима су се опростили митрополит Иларион и г. Александар Јанковић.

Са надом у Васкрсење и Живот вечни, у Господу се упокојио монах  Јустин, бивши настојатељ манастира Суводола и Манастирице. Рођен је 27. августа 1953. године у Великој Каменици код Кладова. Основну школу је завршио у Кладову, док је војну обавезу одслужио у Постојни, Словенија. Био је искушеник најпре у манастирима Манастирици и Вратни, а затим од 1970. године у манастиру Суводолу код јеромонаха Герасима.

Године 1974. у манастиру Суводолу искушеника Јована Јанковића  је замонашио блажене успомене Епископ марчански Данило (Крстић), заменик Епископа тимочког, давши му монашко име Јустин. Завршио је двогодишњу монашку школу у манастиру Острог 1975. године. Исте године 21. јула јерођакона Јустина у чин јеромонаха је рукоположио Епископ тимочки Методије у Саборној цркви у Зајечару. Као духовник манастира Суводола, 1980. године постављен је за помоћника старешине истог манастира и одликован правом ношења црвеног појаса. Од 1985. године вршио је дужност старешине манастира Суводола. Као игуман овог манастира ревносно је вршио сва богослужења и читао молитве за разне потребе православним верницима који су недељом и празником долазили у ту свету обитељ. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века са сестринством манастира је водио велику манастирску економију. Увећавши манастирско имање у Добровици, бавио се сточарством, воћарством, виноградарством, пчеларством и земљорадњом, користећи савремену агротехничку механизацију. Живећи у мирном суживоту и увек спреман на шалу, био је омиљен међу људима из свог краја, а као комшија, пријатељ и духовни отац оставио је неизбрисив траг у срцима многих.

У његово време, изградили су се нови конаци (1978-1979; 1986-1990) и капела Светог краља Милутина (1979), сређена је фасада манастирске цркве (1990) и освежен живопис (2002). Године 2018. премештен је за настојатеља манастира Манастирице код Кладова. Због дуге и тешке болести и потребе за негом боравио је код свог брата протојереја-ставрофора Трандафира Јанковића у Кобишници. Упокојио се у Господу 19. фебруара 2026. године.

Монашко опело биће служено у понедељак, 23. фебруара 2026. године, у храму Рођења Пресвете Богородице манастира Суводол са почетком у 12 часова, где ће бити и сахрана на монашком гробљу. Заупокојена литургија ће се служити на Теодорову суботу, 28. фебруара 2026. године у храму Рођења Пресвете Богородице манастира Суводол са почетком у 9 часова.

Извор: Епархија тимочка