Презвитер Марко Пајчин успешно је одбранио 5. марта 2026. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију под називом Историјско-критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли Митрополита српског Михаила Јовановића.

Предмет дисертације је свеобухватно сагледавање богословског рада митрополита Михаила Јовановића, са нарочитим освртом на историјски, црквени и академски контекст у којем је његова делатност настајала и била рецепирана. Кандидат је у дисертацији показао да се богословска делатност митрополита Михаила одвијала у живом дијалогу са руском богословском традицијом XIX века. Особита  пажња посвећена је кијевском богословском контексту, који је у значајној мери обликовао митрополита Михаила као православног богослова. Истраживање је обухватило просопографску и историографску анализу кијевских духовних школа, као и богословских остварења руских аутора на које се митрополит Михаило ослањао. Својеобразан научни допринос дисертације огледа се у томе што је кандидат, по први пут у српској црквеној историографији, прецизно утврдио конкретне изворе којима се митрополит Михаило користио, именујући руске богослове и дела на која се позивао. Историјско-критичком и текстолошко-компаративном анализом показано је да његови радови не представљају пуко компилаторство, већ промишљен, методолошки утемељен и ауторски обликован богословски израз, са јасно уочљивим личним печатом и способношћу синтетизације. Такође је утврђено да поједина дела, која су у досадашњој литератури приписивана митрополиту Михаилу као оригинална, представљају преводе са руског језика. Осим тога, дисертација доноси и вредан библиографски прилог — хронолошки попис дела митрополита Михаила, укључујући и његове беседе објављиване у различитим часописима, које до сада нису биле систематски евидентиране.

Испитна комисија у саставу: протопрезвитер-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ђакон проф. др Ивица Чаировић и проф. др Милош Ковић, истакла је да дисертација представља резултат темељног и методолошки доследног истраживања једне значајне области српског богословља, која до сада није била целовито и аналитички обрађена у оквирима домаће богословске науке. Следствено, Kомисија је констатовала да дисертација представља значајан научни допринос кроз дијахронијско сагледавање црквених, друштвених, просветних и културних кретања XIX века, као и кроз темељну анализу српског и руског богословског контекста. Ментор при изради дисертације био je професор др Владислав Пузовић, под чијим је руководством рад добио своју коначну научну форму.

Извор: Епархија тимочка