У навечерје друге недеље Часног поста, верни народ Шида имао је благослов да присуствује предавању протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина.

Предавање на тему „Пост, молитва и богомољачки покрет владике Николаја“ одржано је са благословом Mитрополита сремског г. Василија, а трудом протојереја Милана Пршића, у гостопримници цркве Преноса моштију Светог оца Николаја.

Говорећи о значају богомољачког покрета за очување православне вере код српског народа, предавач је окупљени народ Божји најпре упознао са историјским чињеницама које се везују за само порекло богомољачког покрета.

Иако формално основан крајем друге деценије 20. века, богомољачки покрет своје зачетке има већ средином 19. столећа када се и формирају прве заједнице побожних хришћана с намером да  изучавају Божанску реч Светог писма. Ове заједнице најпре су се формирале на тлу Војводине, да би се доцније прошириле и на многе друге крајеве српских земаља. Премда је намера ових заједница била благочестива, временом се појавила бојазан од стварања секташког начина поимања хришћанства и од отпадања од званичне заједнице Цркве, окупљене око Тела и Крви Спаситеља Христа. Из тог разлога, Црква је настојала да богомољачки покрет дела само под надзором парохијских свештеника и надлежних епископа, на чијем тлу су богомољачки покрети настајали.

Највећи допринос на пољу оцрковљења богомољачког покрета дао је Свети владика Николај Велимировић, чији је ауторитет у многоме допринео очувању православног и црквеног духа унутар богомољачког покрета. Залагањем Светог владике Николаја, богомољачки покрет је уоквирен и формално кроз статут чија су правила сви чланови били дужни да поштују.

Зарад промовисања црквеног духа под окриљем богомољачког покрета, залагањем владике Николаја сазивани су такозвани црквено-народни сабори, који су чували јединство Свете  Цркве. Правила статута, како је предавач нагласио, најбоље је дочаравала дивна песма „Помози нам вишњи Боже…“ која је сматрана својеврсном химном богомољачког покрета.

Дакле, од верника при богомољачком покрету очекивала се пуноћа живљења у Господу Христу, полажући сваку наду и уздање у Божју милост и помоћ. Такође, својеврсна жила куцавица богомољачког покрета било је и ревновање у Христу, где се од сваког верника очекивао подвиг поста и молитве, који би био један мали принос Богу од стране човека. У ту сврху, предавач је нагласио значај и улогу коју пост и молитва имају у сваком периоду живота Цркве, јер су били насушна потреба хришћана у свим епохама. Сходно томе, и од нас верника 21. столећа очекује се да следујемо нашим светим прецима и да исказујемо љубав према Богу, вршећи благочестиво дело поста и молитве.

Неопходно је разумети смисао труда и подвига чланова богомољачког покрета и њихов живот схватити као свети пример. Међутим, требали бисмо се чувати да њихов начин живљења и исповедања вере омаловажавамо и доживљавамо их људима зилотског и фанатичног настројења.

Према речима протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина, богомољачки покрет је доста дуго времена био од велике важности за живот Цркве будући да је активно доприносио заједници, а многе породице које су биле његови чланови изнедриле су велики број свештеника и монаха. Сходно томе, сваки верник би требао следовати њиховом примеру и у мери својих могућности и снага принети Богу жртву  подвига.

На самом крају предавања, верни народ Божји заједно са својим свештеницима, запојао је добро познате стихове химне богомољачког покрета, молећи Господа да непоколебиво ходи утабаним стазама наших светих предака.

Извор: Епархија сремска