Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 7. марта 2026. године са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом будимљанско-никшићким г. Методијем свету Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

У току службе у свештенички чин је рукоположен ђакон Никола Кадовић. Митрополит Методије је беседио после читања одељка из светог Јеванђеља. По отпусту, архијереји су служили парастос блаженопочившем Митрополиту дабробосанском Сави (Косановићу).

Митрополит Методије је тумачио прву главу Јеванђеља по Марку у којој се описују Христове проповеди и позивање на покајање.

„Ишавши по синагогама једне суботе у Капернауму, учио је народ Божји закону Божјем, а онда како то и бива после службе отишао је код Симона и Андреја првозваних са Јованом и Јаковом у дом Симонов, односно Петров, да се послужи и окрепи. Ушавши у његову кућу она која је требала да их служи, ташта Петрова била је болесна и у грозници, па каже, правдајући се Петар, учитељу свом: „Болесна ми је и у грозници ташта.“ А Он оде до ње, ухвати је за руку, подигне и она одмах оздрави и крене да им служи.

Све се то непосредно дешавало пре догађаја описаног у данашњем Јеванђељу када је Господ исцијелио губавог. А намерно вас уводим како је дошло до тог догађаја. А онда ташта, излечена од грознице (као и сви ми који на то треба да се угледамо кад нам Господ да снаге и здравља), одмах се опаше и служи ближњима и Богу. То је порука на шта треба своје животне енергије Богом дане да употребљавамо и како да живимо.

А та грозница може да буде и духовна. Та грозница може да буде и грозничави гнев, мржња и бес са замахивањем песницама ка ближњем. Али кад Господ узме тога за руку, тај почне Богу Логосу да служи. Све те страсти које нападају човека, оне саме по себи, та енергија с којом човек њих врши је Богом дарована енергија и не треба се против тог дара борити нити њега ниподаштавати, већ та енергија кад се погрешно употреби зове се страст. Кад промашимо циљ и намену онога зашта нас је Господ предодредио, а те страсти како их називамо, та енергија погрешно употребљена води нас ка беспућу и ка страдању. Зато се оне и називају страстима погрешно употребљене енергије.

Гнев сам по себи није лош, али је лош када га употребимо према ближњему, али је добар када га употребимо према греху и грешним мислима, помислима и свим осталим нашим слабостима.  И тако кад је пала ноћ у Петровој кући, пошто је минула субота навалише сви из Капернаума код Исуса, да се исцељују и цео град се сабра испред Петрове куће. Болесни се исцељиваху, бесомучни се ослобађаху демона и после целе ноћи исцељивања и помагања народу, рано ујутру, како каже Јеванђеље које смо чули, оде Господ на пусто место да се помоли Богу да нам тиме покаже да сва добра дела која чинимо не треба чинити да би добили сујетну славу овог света и хвалу од људи, да се тиме преузносимо и гордимо, него да све треба радити на корист шире друштвене заједнице и у славу Божју. Ту, на молитви, рано ујутру, трче за њим Симон и остали апостоли да га нађу и да кажу да га народ тражи да им помогне и да им проповеда реч. А Он им каже да долази и да ће свима проповедати по свим градовима и селима широм Галилеје. И тако долази губавац у том Његовом хођењу свештеном, који носи губу или лепру - кожну болест због које губавац бива искључен из заједнице и назван нечистим“ – беседио је митрополит Методије.

Високопреосвећени Владика је поучио да се по Мојсијевом закону губа сматрала Божјом казном и да су губави били изопштени из целе заједнице и сматрани нечистим.

„Дакле, такав један који је потпуно изопштен и маргинализован из шире заједнице људске, пришао је Христу, па о пред Њега и рекао: Ако хоћеш, можеш ме очистити. Није рекао губавац Помоли се за мене Богу да ме очисти, него је у Њему видео силу божанску. А Господ одговара: Хоћу. И дотиче се руком онога кога је забрањено дотаћи, јер је нечист, коме је забрањено да уђе у села и насеља,  куће и домове и у храм Божји, некога ко је на сваки начин изопштен из људске заједнице, као губав и нечист. Господ га се дотиче и овај се исцељује и тиме му говори: Немој да говориш о мени ко сам, иди и принеси жртву хваљеницу за оно што ти је Господ учинио и покажи се свештеницима, јер свештеник треба да потврди његово очишћење од губе и да га званично, кад он принесе жртву, поново врати широј заједници“.
Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је беседу завршио поуком да постоји и духовна губа која је много опаснија од ове у Јеванђељу описане, а да је та губа, губа неверовања, немања покајања и немања љубави према Богу и ближњима. Поучио је да овај Васкршњи пост треба да нам послужи да наше Богом дане енергије правилно усмеримо ка врлини и чињењу добрих дела.

Митрополит  Јоаникије се вернима обратио беседом после одслуженог парастоса блаженопочившем митрополиту Сави (Косановићу).

Истакао је да је митрополит Сава живо у злим временима, али се увек опредељивао за добро и за Јеванђеље Божје, не гледајући на своју жртву и страдање.

„Образовао се колико је стигао. Није могао, није било прилике да изучи високе школе, али је био жељан знања и оне таленте које му је Бог дао, он је умножио и стекао је Божју мудрост и здраво расуђивање и израстао у великог духовника, великог духовног вођу свога народа у Босни и Херцеговини. Био је први српски владика после укидања Пећке Патријаршије у Сарајеву. Учинио је много за неколико година своје архијерејске службе у Митрополији дабробосанској, подигао многе храмове, објединио свој народ, упутио га на пут Јеванђеља. Он се борио против унијаћења, али зато је кренуо и путем страдања.

Тек што се српски народ ослободио од турске управе и од турскога насиља, па је помислио да ће под управом Аустроугарске монархије дочекати боља времена, али митрополит Сава је видео да су дошла још опаснија времена, да се промене и вера и идентитет српског народа, па уместо православних хришћана да постану унијати, а уместо православних Срба да постану нека нова безлична нација босанци. Такав је био пројекат Аустроугарске монархије и злогласног министра у Босни и Херцеговини Бењамина Калаја, на кога се много жалио блаженог спомена митрополит Сава Косановић. Када је он подигао свој глас, напали су га једнодушно и једногласно и удруженим снагама и Бењамин Калај и бискупи. Заправо и Беч и Ватикан. Најстрашније је било за њих што је он угрозио њихове планове. Иако је био у врло тешкој и неупоредиво тежој ситуацији него што можемо замислити, није поклекао.

Наравно, није могао дуго остати на трону. Био је протеран. Он је заправо пророчка личност, јер пророчке личности својим животом унапред изображавају оно што ће се догодити. Као што је митрополит Сава протеран из Босне и Херцеговине и није му дозвољено било да се сахрани на имању у Рељеву, где је подигао Богословију и где је желео да се сахрани. А ево шта се догоди касније. Први светски рат, Други и прогон и поклање његовога народа, а око сто година после његовог упокојења протеран би његов народ из Херцеговине. Многи остадоше и без својих  имања и домова. Он је протеран, нашао уточиште овде у Црној Гори код Краља Николе. Иако га ни он није смео држати близу себе због аустроугарског притиска, па када се већ приближавао крај његовога мученичког живота, он је јадиковао и проклињао Бењамина Калаја. И распала се Аустроугарска монархија по пророчкој речи блаженопочившег митрополита Саве Косановића, мученика. А ишао је стопама Светог Саве и када је протеран, он је чинио све да донесе добро своме народу, па је познат као велики добротвор, велики приложник. Можемо слободно рећи велики ктитор. Овом светоме храму завештао је највећи део свог богатства, као и манастиру Косијереву, Рељевској богословији.

Посебно су интересантна његова ходочашћа по Светој Гори, Светој Земљи, по Синају, по Египту, идући стопама Светог Саве, проширујући своје духовне видике и пишући и поезију и путописе и научне радове. Велика личност. Колосална. Велики борац. Велики страдалник. Види се које су његове заслуге ако је неко после 123 године заслужио да се овако саберемо у његов спомен. То значи да то окупљање није толико потребно њему него нама да се сетимо врлина и тога чудесног лика и заслуга тог великог човека да се и ми продуховимо његовим примером и да се охрабримо. Пре двадесет и три године пренели смо његове намучене кости из Улциња у Никшић по његовом завештању. Био су и блажене успомене митрополити Амфилохије и дабробосански Николај. Кад смо све завршили рећи ће митрополит Николај, његов наследник: Е сада, пошто смо извршили његов аманет да се сахрани у граду Никшићу,  да се ради оно што треба да се он приброји лику светих. У том моменту нисам најбоље схватио речи митрополита Николаја, али смо доста тога радили и сабрали његова дела. Не знамо јесмо ли сабрали све. Сигурно ће се наћи још неких писама, али оно што је главно сабрали смо и одштампали смо његова сабрана књижевна дела. Али, драга браћо и сестре, с обзиром на то какав је печат оставио митрополит Сава и колико је он, упозоравајући српски народ на опасност и шта ће се догодити с њиме, и видимо да све оно на шта је он тада скренуо пажњу и до дан-данас се са тим боримо. На здравље и на благослов“ – закључио је Митрополит црногорско-приморски.

Извор: Митрополија црногорско-приморска