Наш мир ће доћи, уколико ми учинимо корак, признамо своје сагрешење и у смирењу тражимо опроштај, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у свом обраћању на светој Литургији пређеосвећених дарова којом је началствовао у храму Светог архангела Гаврила у Вртиглаву.

На крају Литургије, владика Исихије је служио помен блажено уснулом Патријарху грузијском Илији. Свештенство архијерејског намесништва колубарског је приступило светој тајни исповесту коју су, по благослову ваљевског архијереја, извршили архимандрит Михаило и игуман Георгије, старешине манастира Јовања и Лелић. 

Часни пост је време великих искушења како за васељену, тако и за све нас појединачно. Време поста и подвига, када буре ветрова пред близином великог и спасоносног догађаја - Васкрсења Господа Христа, бивају јаче, а оне личне дешавају се на попришту срца и душе сваког од нас, приближио је у литургијској проповеди свештеник Иван Јовановић искушења са којима се суочава сваки хришћанин у овом периоду Велике четрдесетнице, Недељи средопосној, на половини подвига уздржања у сусрет Празнику над празницима. 

Исповест свештенства прилика је да пастири замоле за опроштај својих грехова преко исповедника, баш као што за своје парохијане моле када приступају светој тајни исповести. - Данас смо попут лађара који траже луку, мирно пристаниште за одмор и окрепљење, јер једино нас Христос стварно може растеретити, одморити и спасити сагрешења. Једино је Он благ и бреме Његово лако. Дошли смо у лечилиште, које је данас у овом светом храму тајна исповести и причешћа. Трудимо се да из њега не изађемо неизлечени - беседио је свештеник Иван Јовановић.

Подсетивши да је у овом периоду Црква мудро одредила да се сећамо великог аскете и подвижника Светог Јована Лествичника, синајског пустињака, аутора чувене „Лествице“- обрасца и пута хришћанског живота, проповедник је истакао да постоји лествица од земље до неба, чији је један крај увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим. - Питање је само: узрастамо ли у врлинама смирења, праштања, послушности и покајања? Идемо ли лествицом ових врлина, а насупрот греху? Црква нам кроз (Јована)Лествичника у овој седмици даје пример да у врлини можемо узрасти до небеских висина. Такође, попут Марије Египћанке, покајањем се можемо подићи из понора пакла па све до врата раја- примерима великих угодника отац Иван Јовановић је поучио о борби хришћана са искушењима овог света, те победи врлина коју су они остварили. Када осуђујемо човека, предајемо себе у власт „кнеза поднебесја“, јер на тај начин устајемо против Бога. Зато, истакао је беседник, борба са страстима почиње смирењем, имајући пред собом Христа Господа, Који је пројавио смирење на крсту за искупљење наших грехова. 

- Припремајући се да принесемо Богу покајање и памтећи речи Спаситеља о томе да ће „Отац небески опростити грехе ономе ко опрашта својим ближњима“, ми се трудимо да се међусобно помиримо и опростимо. Ко каже „извини“- најхрабрији је, ко први опрости- најјачи је, а ко први заборави - најсрећнији је. Ако не наиђемо на отворена врата срца са друге стране, не осуђујмо! Ми смо учинили што је до нас, а онај брат и сестра који неће да саучествује у измирењу, он је тако изабрао - поучио је свештеник Иван Јовановић о значају измирења које хришћане треба да повезује, јер без тога нема милости Божје. Ако тога има, закључио је проповедник речима Спаситеља, „све остало ће се додати“.

Обраћајући се свештеницима и верном народу на крају литургијског сабрања, владика Исихије је рекао да чином целивања руке и епитрахиља исповедника, онај који се исповедио тражи опроштај, али и онај ко је примио исповест такође. Тиме, поучио је Владика Исихије, показујемо да сви заједно састрадавамо са палим човеком, јер он страда у палој људској природи сваког од нас. - Није коначно страшно да будемо „у паду“. Коначно страшно јесте када за тај пад знамо, али не опредељујемо се против њега. Не чинимо ни оно мало што можемо да се супротставимо. Да не прихватамо то као праву нашу природу, већ да знамо да је то изопачена пала природа, а да смо призвани у савршенство - рекао је владика Исихије, поткрепивши поуку примером „Лествице“, коју би увек требало да имамо пред очима и да знамо, ма колико недостојни речи у тој божанској књизи, да је она наша и да јој прилазимо својим слабим корацима. Надовезујући се на беседу јереја Ивана Јовановића, Владика Исихије је нагласио да човек најпре треба да се измири са онима са којима је у завади па тек онда да приноси жртву Господу. Али, то не би требало да нас смућује, јер постоје људи који не праштају. 

- Да се измирим, значи да ја стекнем мир. Не морамо ни од кога да зависимо. Наш мир ће доћи, уколико ми учинимо корак, признамо своје сагрешење и у смирењу тражимо опроштај. Ако онај од кога тражимо, не да опроштај, ми свакако имамо мир, ако смо искрено тражили- разјаснио је Владика Исихије једну од  недоумица у животу људи који настоје да живе хришћански. 

Данашње литургијско сабрање заокружено је поменом блажено уснулом Патријарху грузијском Илији другом, великом пастиру Цркве Божје, који је обележио једну епоху сестринске Грузијске Цркве. Владика Исихије пренеће молитве верног народа Епархије ваљевске браћи и сестрама у Грузији на опелу од Патријарха Илије, које ће бити служено у недељу, 22. марта 2026. године, у саборном храму Свете Тројице у Тбилисију. 

Извор: Епархија  ваљевска