Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 1. априла 2026. године, са свештенством и верним народом, свету Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Дајбабе код Подгорице, поводом ктиторске славе те светиње – Преподобног Симеона Дајбабског.

После свете службе Божје, Митрополит је честитао славу и казао да смо у току овога Часнога поста ишли стопама Христовим надахнути речју Божијом: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде, а када идемо стопама Христовим треба да се одричемо свега онога што је лоше, пре свега наших лоших навика и да се оспособимо да Богу угађамо, да ближње љубимо. Да се ослободимо од сваке злобе, пакости, мржње и свих свађа и препирки и да се срца наша испуне љубављу Божијом – да љубимо Бога и да љубимо једни друге. У ове дане поста непрестано се поучавамо баш тим стварима које су, како је истакао, за наш живот најважније, јер није најважније научити да постимо телесни пост, који се релативно лако савлада.

Високопреосвећени се у беседи присетио и записа оца Јустина Поповића, када се као млад професор Теолошког факултета сусрео са већ остарелим, али Духом Светим испуњеним, старцем Симеоном, наглашавајући да се отац Јустин очигледно спремао да напише нешто више о њему, јер су те белешке само један кратки подсетник за књигу, која се исписала после његовога упокојења. Иако се та књига исписала и он се пројавио као светитељ Божји, и сада читамо његово небеско житије, нико лепшу ријеч није рекао о старцу Симеону од оца Јустина Поповића, који је такође писао и о молитвеном искуству старца Симеона, истичући да из његових похабаних мантија избија миомир Божији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска