Сабрање мушког монаштва Епархије милешевске

Објављено 09.04.2026

На Велику среду, 8. априла 2026. године, на празник Сабор Светог архангела Гаврила, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Куманици код Бродарева, поводом славе те древне српске светиње.

Саслуживали су настојатељи манастирâ Куманице архимандрит Николај, Светог Николаја у Прибојској Бањи игуман Петар и Свете Тројице код Пљеваља игуман Зосима, парох бјелопољски протојереј Милан Станишић и протођакон Иван Савић. Велики број верних се сабрао да учествује у Божанској Литургији, а међу њима и сви монаси Епархије милешевске који су се по благослову митрополита Атанасија сабрали на заједничку молитву. После заамвоне молитве освештани су славски дарови које је припремио архимандрит Николај са својом монашком обитељи и бројним пријатељима манастира Куманице.

– Данас је овај дан тако уписан, као Сабор анђелских служитеља Божјих, небеских служитеља. Господ наш има свуда своје служитеље, и на небу и на земљи. И ето, овај дан посвећен је небским служитељима. Овај дан нас подсећа на то да када смо, као род људски, почели неуспешно, падом наших прародитеља, наш Отац небески није одустао од нас, нити од бриге о нама, него је устројавао наш живот по својој премудрости да буде најбоље за нас. Он је стратег нашег живота и предводитељ, па је онда устројио тако да род људски, људи, деца Божја, имају и сараднике, служитеље који ће им помагати, а то су управо анђели Божји, које нам Бог даје. Он нам је из превелике пажње према нама дао и своје анђелске СИле, које Њему служе, да буду и нама у служби. Посебно се Црква осврће у молитви на оне који су посвећени чистом живљењу, у девствености, тј. који су непричасни греху. И данас смо читали да је посебна пажња дата онима који се одвајају од земаљских ограничења, земаљских слабости. Ако бисмо се одвојили од Бога, чак и ако не буде разних ветрова и земљотреса, ми ћемо пропасти. Најбитније је да се од Бога не одвајамо. Тако нас овај данашњи празник највише подсећа на ту неопходност стабилности, чврстине, неопходност постојаности, да будемо постојани. А те Силе небеске, анђелске, увек нас на ту постојаност подсећају. Јер, анђели су остали непоколебани у љубави према Богу и уз Бога, и њих је Бог нама дао као сигурне чуваре, који се о нама старају кроз целу историју.


Извор: Епархија милешевска