Светом архијерејском Литургијом у шибенском храму Светог Спаса прослављен је спомен на упокојење великог Епископа далматинског - Светог Никодима Милаша, који је у Диптих светих прибројан одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве на редовном заседању 2025. године.

Молитвеним сабрањем у родном граду Светог Никодима Милаша је началствовао Високопреосвећени Митрополит далматински г. Никодим, који је током свете Литургије рукоположио ђакона Лазара Дујаковића у чин јереја. Митрополит је сабраном верном народу најпре честитао празник Васкрсења Христовог:

„У ове претходне дане поново смо проживели све оно што се десило ради нас и ради нашег спасења и како смо слушали у току протекле недеље из песама које смо певали и читања Јеванђеља да ми, хришћани, нисмо од овог света. Ако верујемо у Господа Исуса Христа ми нисмо од овог света и како Господ каже, овај свет ће нас мрзети. Из тог разлога нам је и даровао да на крају можемо да постанемо сапричасници Његових божанских енергија, а кроз само Васкрсење и саучесници свега онога што нам је Он уготовио у Царству Небеском“ - рекао је митрополит Никодим.

Честитајући рукоположење новом свештенику Епархије далматинске, Митрополит је изразио наду да ће, као што се могло чути у молитвама, да издржи до краја и проповеда Реч Божју и наследити Царство Небеско као неко ко је добру трку истрчао, како је то апостол Павле лепо рекао.

Свети Никодим (Милаш), Епископ далматинско-истарски (16. април 1845. Шибеник - 20. март 1915. Дубровник)

Овај преблажени и богоносни отац наш и учитељ Цркве, Никодим, живљаше на древним православним просторима свештене Далмације. Он столоваше у граду Задру који у то време беше под влашћу Аустроугарске, а и поверна му паства бивствоваше под тешком туђинском владавином. Родитељи овог благог пастира беху благочестиви вером и велики у хришћанском трпљењу. Они живљаху веома скромно, чак и оскудно. Отац му Тривун, потомак веома побожне српске породице у Далмацији, бављаше се трговачким занатом у аустроугарском граду Шибенику. Мати му Марија, пореклом Италијанка, свим срцем прими веру православну и касније, како и сам Свети владика Никодим сведочаше, постаде таква православка да беше боља од многих које се у тој вери родише, те таква остаде и до своје блажене кончине.

Овај велики бранитељ вере православне, отац наш Никодим, упркос свим невољама и тешкоћама успе да заврши високе школе, како световне тако и духовне. По повратку из Русије, после школовања на Кијевској духовној академији, верно послужи Цркви Христовој као учитељ и духовни отац православне школе у Далмацији. Када је аустроугарска власт покушала да наруши црквено-канонски поредак свете Цркве Христове, овај богонадахнути јерарх устаде јеванђељски и пером да брани Ону коју ни врата ада неће надвладати, па у том подвигу истрајаше све до своје блажене кончине. А каква све гоњења, клевете, лукавства и насртаје достојанствено поднесе овај светитељ Божији у једном од својих, за веру отачку и Цркву Христову, дела непобитних и сам детаљно приповеда.

И будући Промислом Божјим уздигнут на трон Епископа далматинских, смиреномудри отац наш Никодим благодушно још већа страдања, не само од безбожне власти, већ и од оних који стадо Христово хоћаше да поунијате, претрпе. Али, као што од давнина велики наши Оци устајаху у одбрану вере православне, тако ни праведни Никодим не устукну пред новим учењем Латина, већ огњено и са великим усрђем учаше свеосвећена чеда своја и верни православни род српски љубави Христовој и хођењу уским путем ка горњем Јерусалиму. Апостолски ревноваши у винограду Господњем, непоколебиво се држећи Невидљивога као да Га види, овај богомудри пастир и проповедник науке Христове удостоји се да на дан великих страдања Христових преда своју трудољубиву душу у руке Оца Небеског. Али и сада, као миомирисни изданак лозе светосавске, овај богоносни Светитељ, делима и подвигом својим силно крепи и утврђује душе наше. Амин.

Свети оче Никодиме моли Бога за нас!

Извор: Епархија далматинска