Српска православна парохија кућанска се ,олитвено сећа стогодишњице упокојења протојереја Сава Накићеновића. У цркви Светог Андреја Првозваног у суботу, 25. априла 2026. године, биће служена света Литургија са почетком у 9 сати, а у наставку и парастос великом црквеном и научном посленику.

Прота Саво Накићеновић се родио 25. јануара 1882. године у Кутима код Херцег Новог, од оца Јована и мајке Љубице, који су потекли из старих свештеничких породица. Поред њега, имали су још шест синова и седам кћери. Накићеновићи су се доселили у Куте из Љубомира крај Требиња. Основну школу је завршио у родном месту, а класичну гимназију у Котору. Пре гимназије, једну годину је похађао наставу у Поморској школи у Србини, више Херцег- Новог. Нешто касније је приватно дао све испите из седмог и осмог разреда гимназије са испитом зрелости. Дипломирао је теолошке науке 1904. године у Задарској богословији. У септембру исте године се оженио Вукосавом Новаковић из Книна, па је убрзо рукоположен за свештеника од стране епископа Герасима Петрановића.

Почетком 1906. написао је антропогеографски спис „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина“ који му је примила Српска краљевска академија за етнографски зборник „Насеља српских земаља – расправе и грађа“. Пролећа 1910. године, као већ истакнутог географа и етнолога, Јован Цвијић га позива на оснивачку скупштину Српског географског друштва, чији члан остаје до краја живота. Друго значајно дело проте Сава Накићеновића је „Бока – антропогеографска студија“ објављено 1913. године у едицији Етнографског завода.

Сарађивао је и са Матицом српском која је постојала тих година у Дубровнику. За потребе „Српске зоре“ урадио је студију о Херцег Новом. Сарађивао је и са Српским културно-просветним друштвом „Просвјета“ из Сарајева и листом „Српска зора“ из Дубровника. Његова антропогеографска студија „Конавли“, која се веома допала Јовану Цвијићу, нестала је (у рукопису) из Српске краљевске академије, после Цвијићеве смрти. У међувремену, радио је на студији Книнске крајине. Овај рад је намеравао да заврши 1924. године, али га је тешка болест спречила у томе. Српско културно друштво „Зора“ из Книна је објавило овај рад деведесетих година 20. века, а прештампавано је неколико пута. 

Као парох, првобитно је био постављен у Сасовићима, а опслуживао је и парохију у свом родном месту Кути. Од 1911. постављен је за пароха и учитеља у родном месту. За време Првог светског рата забрањено му је бављење научним радом. Краће време је провео у интернацији, а мучења којима је подвргнут озбиљно су му нарушила здравље. Био је иницијатор отварања гимназије у Херцег Новом, а од септембра 1919. године у истој је предавао историју, географију и калиграфију. Због преданог пастирског и научног рада 1924. године је одликован орденом светог Саве. 

Исте године је оболео од парализе. Упокојио се 25. априла 1926. године у 45. години живота. Сахрањен је у цркви Светог Андреја у Кутима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска