Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан је служио 1. маја 2026. године у Саборној цркви у Сентандреји помен невино пострадалим жртвама побијеним од злочиначке руке у западној Славонији у операцији Бљесак, коју су 1995. године извеле хрватске снаге потпомогнуте страним силама.

Овом злочиначком операцијом почело је етничко чишћење простора у Хрватској где су Срби вековима живели, а коначни ударац уследио је неколико месеци касније у другој злочиначкој операцији - Олуја. Операција Бљесак не представља само етничко чишћење него и духовни и културни геноцид над Српском Православном Црквом с обзиром да су многи храмови уништени или тешко оштећени, као и Владичански двор у Пакрацу са непроцењивим културним благом које се још увек може пронаћи у продаји антиквитета.

Подсетимо: Срби Западне Славоније били су жртве бруталног прогона првих дана маја 1995. године када су хрватске војно-полицијске снаге напале тај део Републике Српске Крајине, протеравши најмање 15.000 лица, а 283 особе српске националности су убијене. Тадашња војно-полицијска акција хрватских формација Бљесак била је последњи чин систематског етничког чишћења Срба из Западне Славоније, које је све време трајало од почетка разбијања Југославије почетком деведесетих година 20. века.

Прогон Срба паралелно се одвијао широм Славоније: људи су малтретирани, масовно остајали без посла и станарских права, имовина пљачкана, уништавана, српско културно и духовно наслеђе демолирано и систематски разарано. Све је почело још током децембра 1991. године, када је у готово две сторине села Славоније започео прогон српског живља и када је са простора Пакраца, Дарувара, Липика, Грубишног поља, Пожешке котлине и обронака Папука, протерано око 70.000 Срба. У тој области оформљени су тада и логори у којима су хрватске власти држале заточене Србе, као Пакрачка пољана и Марино село у које нису довођени само Срби из Славоније, него и из других крајева, попут Загреба.

Део Западне Славоније који је нападнут првог дана маја 1995. године био је заштићена зона УН, под именом сектор Запад претходно УНПРОФОР, тада УНКРО. Упркос постојећим споразумима, односно обавезама УН, четири професионалне бригаде Хрватске војске и више специјалних формација извршиле су напад, а трупе ОУН које су имале обавезу заштите становништва склониле су се у своје базе. По званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције. Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а делом и током наредна два дана. Убијена су 283 лица српске националности а протерано најмање 15.000 Срба, према појединим наводима до 18.000. Током збега српских цивила на простор јужно од Саве, у Републику Српску, колоне избеглица су хрватске формације гађале артиљеријом, из ваздуха, маљуткама монтираним на хеликоптерима, као и стрељачком ватром, снајперима. Хрватски авиони су у два наврата гађали и Босанску Градишку, као и српска села на супротној страни Саве, где је погинуло више особа, међу њима и двоје деце. Приближно 1.450 особа српске националности је ухапшено, да би потом били одведени у логоре у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки и Славонској Пожеги. Бројнима је суђено, неретко на основу исконструисаних, лажних оптужница. Несумњиво је да је намера хрватских властодржаца било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније, као саставни део планског и систематског уклањања српског живља, нескривеног етничког чишћења, са целокупног простора Хрватске па и БиХ. Већина Срба изгнаних из Западне Славоније остала је на простору Републике Српске, а њих свега око 1.500, углавном стараца, вратило се у своје домове у Славонији. Заповедници хрватских формација Хађки трибунал је ослободио било какве одговорности за злочине учињено током и након операција Бљесак.

Извор: Епархија будимска / Радио-телевизија Војводине