Митрополит Лукијан: Лепота као чувар духа и трајања народа
У Српском црквеном музеју у Сентандреји 29. маја 2026. године свечано је отворена изложба „Мат(р)ица за два века“, аутора др Данила Вуксановића, приређена у оквиру обележавања великог јубилеја - 200 година од оснивања Матице српске, најстарије српске научне, књижевне и културне установе.
Свечаност је благословио и поздравним словом отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан:
***
О значају изложбе и њеном представљању у Српском црквеном музеју говорио је др Коста Вуковић, кустос и руководилац музеја Српског црквеног музеја у Сентандреји. Присутнима се обратила и др Тијана Палковљевић Бугарски, управник Галерије Матице српске, која је говорила о значају великог јубилеја Матице српске и месту које Галерија заузима у оквиру њене културне мисије. Посланик у Парламенту Мађарске г. Балаж Тотмајор изразио је задовољство што се овакви културни догађаји организују у Сентандреји, граду који вековима представља место сусрета народа, вера и култура и захвалио митрополиту Лукијану и Епархији будимској на гостопримству, као и на отворености за сарадњу која доприноси јачању културних веза између Срба и Мађара и очувању српског идентитета у Мађарској.
Свечаност је благословио и поздравним словом отворио Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан:
- Постоје народи који су оставили трага у историји силом. И постоје народи који су трајали захваљујући духу. Сила припада времену. Дух припада вечности. Зато је историја човечанства, у својој најдубљој истини, много мање историја освајања, а много више историја стварања. Јер оно што човек створи у лепоти често надживи и царства и границе и читаве епохе. Једна фреска уме да преживи векове. Једна књига уме да надживи државе. Једна мисао уме да остане жива онда када читави светови утихну. И можда је управо у томе најдубљи смисао уметности. Она је човеков отпор пролазности. Човек ствара зато што у дубини свога бића осећа да живот не може бити сведен само на трајање, корист и свакодневицу. У сваком истинском ствараоцу постоји тихо уверење да свет није довршен без лепоте. И да човек, ако изгуби способност да се диви, временом губи и способност да верује. Зато истинска уметност никада није била само питање умећа. Она је увек била питање духа.
Народ који ствара храмове, слике, књиге и музику - заправо ствара своје унутрашње лице. А народ који престане да ствара, почиње полако да нестаје, чак и онда када споља делује снажно. Наш народ је кроз векове често остајао без државе, али није остајао без културе. И управо га је култура одржала. Од средњовековних манастира до великих књижевника, од иконописаца, сликара до песника, од тихих преписивача књига до великих уметника нашег времена - трајала је једна иста потреба: да човек остави свет мало светлијим него што га је затекао. Зато су велике установе културе више од институција. Оне су места духовног памћења. Места на којима један народ учи да не заборави самога себе. И управо зато је сарадња духовних и културних установа толико важна. Јер вера без лепоте лако постаје хладна, а уметност без духовности је као рам без слике. Тек када се сусретну истина, лепота и смисао, човек почиње да осећа пуноћу свога постојања.
Данас, у времену у коме је све убрзано, бучно и пролазно, човек више него икада има потребу за тишином која уздиже. За лепотом која не понижава. За културом која не забавља, него преображава. Јер није довољно да човек буде информисан. Он мора бити и унутрашње обликован. А то је задатак истинске уметности. Она нас учи мери. Учи нас достојанству. Учи нас да постоји нешто што не може бити купљено, нити измерено користољубљем. И можда ће једнога дана човечанство бити подељено не по богатству или моћи, већ по томе да ли је сачувало способност да препозна лепоту. Јер тамо где нестане лепоте, временом нестаје и човечности. А тамо где човек још уме да стане пред дело духа - у тишини, са дивљењем - свет још није изгубљен.
Народ који ствара храмове, слике, књиге и музику - заправо ствара своје унутрашње лице. А народ који престане да ствара, почиње полако да нестаје, чак и онда када споља делује снажно. Наш народ је кроз векове често остајао без државе, али није остајао без културе. И управо га је култура одржала. Од средњовековних манастира до великих књижевника, од иконописаца, сликара до песника, од тихих преписивача књига до великих уметника нашег времена - трајала је једна иста потреба: да човек остави свет мало светлијим него што га је затекао. Зато су велике установе културе више од институција. Оне су места духовног памћења. Места на којима један народ учи да не заборави самога себе. И управо зато је сарадња духовних и културних установа толико важна. Јер вера без лепоте лако постаје хладна, а уметност без духовности је као рам без слике. Тек када се сусретну истина, лепота и смисао, човек почиње да осећа пуноћу свога постојања.
Данас, у времену у коме је све убрзано, бучно и пролазно, човек више него икада има потребу за тишином која уздиже. За лепотом која не понижава. За културом која не забавља, него преображава. Јер није довољно да човек буде информисан. Он мора бити и унутрашње обликован. А то је задатак истинске уметности. Она нас учи мери. Учи нас достојанству. Учи нас да постоји нешто што не може бити купљено, нити измерено користољубљем. И можда ће једнога дана човечанство бити подељено не по богатству или моћи, већ по томе да ли је сачувало способност да препозна лепоту. Јер тамо где нестане лепоте, временом нестаје и човечности. А тамо где човек још уме да стане пред дело духа - у тишини, са дивљењем - свет још није изгубљен.
О значају изложбе и њеном представљању у Српском црквеном музеју говорио је др Коста Вуковић, кустос и руководилац музеја Српског црквеног музеја у Сентандреји. Присутнима се обратила и др Тијана Палковљевић Бугарски, управник Галерије Матице српске, која је говорила о значају великог јубилеја Матице српске и месту које Галерија заузима у оквиру њене културне мисије. Посланик у Парламенту Мађарске г. Балаж Тотмајор изразио је задовољство што се овакви културни догађаји организују у Сентандреји, граду који вековима представља место сусрета народа, вера и култура и захвалио митрополиту Лукијану и Епархији будимској на гостопримству, као и на отворености за сарадњу која доприноси јачању културних веза између Срба и Мађара и очувању српског идентитета у Мађарској.
Изложбу је свечано отворила гђа Маја Гојковић, председник Покрајинске владе, која је истакла да изложба „Мат(р)ица за два века“ није само приказ аутентичног уметничког погледа на вредне историјске артефакте, већ и сведочанство дугог трајања српске културе и мудре визије оснивача Матице српске, који су препознали значај културе, образовања, уметности и духовности за будућност народа. Отварању изложбе која представља и наставак плодне сарадње Епархије будимске и Галерије Матице српске, присуствовали су: др Драган Станић, председник Матице српске; гђа Александра Ђуровић, амбасадор Републике Србије; гђа Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине; г. Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској; г. Пера Ластић, директор Српског института; као и други представници српских и мађарских културних институција.
Извор: Епархија будимска
Најновије вести
31.05.2026 00:00
