На празник Светих цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је служио свету Литургију у Саборном Светониколајевском храму у Вуковару.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски; протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски; и протођакон Војислав Николић. Епископ Херувим је том приликом беседио:

– У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драга браћо и сестре, нека нам је свима благословен данашњи дан у који смо се сабрали под сводове нашег Саборног храма у Вуковару. Сабрали смо се да на првом месту прославимо име Божје и данас дивне светитеље Божје, равноапостолне свете цара Констрантина и царицу Јелену.

У попразништву смо Свете Педесетнице. Многи су догађаји у икономији спасења који нам откривају смисао живота, којима нам је Господ Исус Христос отворио двери Царства Небеског. Уколико човек жели да следи пут подвига, пут Христовог Крста и Његове љубави и радости двери су му отворене. Данас смо сабрани у Христу, у једној вери и нади, у љубави која нас кроз равноапостолне Константина и Јелену обогаћује чврстином вере и снагом којом се вера чува. Свети равноапостолни Константин и Јелена борили су се да наша вера има свој простор и како би била постојани сегмент у животу сваког слободног човека. Борили су се како би хришћанин био слободан да своју веру у потпуности држи и сведочи, без обзира на околности. Бити слободан у Христу, то је била идеја ових дивних угодника Божјих. Није случајно што Света Божја Црква испред њиховог имена ставља епитет равноапостолни, јер су њихово дело и вера били равни оним светих апостола. Крст који су добили, они су изнели. Крст који је симбол васкрсења и победе изображава се у иконографији када сликамо угоднике Божје, показујући тиме победу хришћанске вере и жртву коју су Божји угодници принели за Господа Исуса Христа и за све нас.

Зато се ми сваке године окупљамо и славимо ове дивне Божје угоднике, славимо их као равноапостолне јер су сведоци Христове победе над смрћу и злом. Победивши зло безбожништва и паганства победили су заправо сваки симбол тог времена и сваке ововремености и осветовљености. Снагом своје воље равноапостолни цар Константин и царица Јелена, помоћу Божјом, успели су да изнесу тешко бреме и да обезбеде слободу хришћанске вероисповести и ми данас можемо слободно рећи да смо православни хришћани. Слободно сведочимо Христа Победиоца смрти, Победиоца зла, апсолутног Господара живота. Господ Исус Христос Бог наш даје нам смисао и у слободи воље даје нам истинску љубав и радост. Благослов Божји пројављује се благодаћу Светог Духа. Често пута оно што човеков разум не може да докучи делује дејство благодати Божје, дејство Светог Духа. Бог нам пружа и то да својим скромним разумом можемо разумети тајну Божјег домостроја спасења људског рода.

Слаби смо и огреховљени, наша природа је пала и не можемо сами да докучимо дубину тајне Божје, али зато ту делује Дух да отвори срце и отопи ледени гребен неразумевања у свакоме од нас. Свети Дух делује како бисмо у своје срце сместили Христа у свако у своје срце, делује и помаже да будемо боголики као Божји угодници, као Свети равноапостолни цар Константин и царица Јелена. То нам је задатак драга браћо и сестре, на том путу је спасење за све нас. Хришћански живот води нас ка Царству Небеском, води нас ка распећу али и ка победи и Васкрсењу.

После свете Литургије отићи ћемо на месно гробље овде у Вуковару да бисмо осветили крсно знамење које је тамо постављено. Ово крсно знамење подигнуто је како би оно било симбол победе и чврстине вере свима нама, симбол свега онога што Крст Христов са собом носи. Једино са Христом као Победоносцем и Апсолутним Добром можемо сагледати пуноћу живота, дубину пада али и лепоту покајања и Васкрсења. Нека је свима на здравље и на спасење данашњи дан, наше сабрање, Господ да нас увек сабира у радости, у нади и вери којом живимо овај живот у истини! Амин.

***

После свете Литургије епископ Херувим је осветио новоподигнути крст на месном гробљу у Вуковару уз саслужење: протојереја-ставрофора Саше Кузмановића; протојереја-ставрофора Слободана Блажића, пароха боровонасељског; протојереја-ставрофора Миљена Илића; јереја Срђана Трајковића, пароха сремсколазачког; и протођакона Војислава Николића.

Извор: eparhijaosecka.hr