Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је 7. јуна 2026. године, у Недељу свих светих, у капели у Парку сећања у Камнишкој Бистрици свету Литургију и годишњи помен мученички пострадалим жртвама револуционарног терора на подручју Словеније после завршетка Другог светског рата.

Саслуживали су: протојереји Предраг Шћепановић из Подгорице и Горан Шљивић из Цеља, јереј Зарија Вуковић из Даниловграда и ђакон Петар Козакијевић из Љубљане; уз молитвено учешће бројног верног  народа из Словеније, Црне Горе, Републике Српске и других крајева, а богослужење су појањем украсили чланови Византијског хора Црквене општине у Љубљани под управом Зорана Михајлоског и Ловра Пинтера.

Помену су присуствовали: жупан Општине Камник г. Матеј Слапар, који је на тај начин одао почаст страдалима и подржао неговање културе сећања на трагичне догађаје из 1945. године; председник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић са сарадницима; представници локалних власти; бројни потомци и родбина пострадалих у трагичном збегу.

Владика Кирило је указао да је српски народ великим молитвеним сабрањем пред Појасом Пресвете Богородице у Београду и овог пута посведочио своју живу веру у Христа и љубав према Мајци Божијој: – А пут светих Божјих угодника које прослављамо у овај дан јесте управо пут којим је кроз историју корачао и српски народ. Поклекли смо некада, падали, али смо устајали и васкрсавали поново и поново, још више одајући славу Богу.

Осврћући се на страдање митрополита Јоаникија (Липовца) и његових сапутника, владика Кирило је нагласио да Црква данас не суди људима него се молитвено сећа свих пострадалих. –  Молимо се за душе свих који су овде страдали. Знамо сигурно да су побијени без суда и пресуде, без правде, и да је ово дивно место постало њихова последња земаљска гробница“, рекао је Владика и подсетио, да хришћанско сећање није засновано на освети него на истини и помирењу, да је потребно да историјске чињенице буду познате како би се будућност могла градити на братској љубави и међусобном поштовању. Посебно је нагласио да жртва пострадалих није била узалудна. –  Не можемо да кажемо да су овде поражени. Њихова стремљења за очување вере и истине настављају да живе кроз народно молитвено сећање, истакао је владика Кирило.

Присутнима се потом обратио и професор др Срђа Трифковић који је истакао важност неговања културе сећања и потребу да се свим жртвама обезбеди достојан спомен и поштовање. Проф. Трифковић је нагласио да без истине нема истинског помирења међу људима и народима, као и да је обавеза садашњих покољења да чувају сећање на невино пострадале и да се залажу за поштовање људског достојанства и историјске истине.

У име Удружења „Открићемо истину“ сабранима се обратио и протојереј Предраг Шћепановић, подсетивши да је Камнишка Бистрица постала једно од највећих стратишта српског народа након завршетка рата. Говорећи о митрополиту Јоаникију, свештенству и народу који су на том месту пострадали, нагласио је да њихов пут није био „зли пут“, како се често говорило, већ крсно-васкрсни пут страдања и сведочења вере. Протојереј Предраг Шћепановић, са којим је и  ове године из Црне Горе у Словенију допутовала групом сродника пострадалих, посебну захвалност је упутио словеначком народу и локалној заједници који деценијама чувају успомену на страдале и помажу да се открије истина о њиховој судбини: – Хвала вам што чувате спомен на наше пострадале. Хвала вам што сте саосећали са нашим мајкама и бакама које су деценијама живеле са жељом да сазнају где су гробови њихових најмилијих. Хришћанско памћење не тражи освету него истину, те да управо молитва представља најдостојнији одговор на трагедије прошлости.

Дан уочи молитвеног сабрања у Камнишкој Бистрици, у Парохијском дому храма Светог Кирила и Методија у Љубљани представљена је нова књига проф. др Срђе Трифковића под називом „Страдални пут – хроника голготе народа Црне Горе и Боке 1944-1945“.
Благослове епископа Кирила том приликом пренео је парох љубљански, протојереј Раде Деспотовић, који је нагласио да скуп није само академски догађај, већ и духовни чин: – Црква Христова памти своје мученике, а народ који заборавља своје страдалнике ризикује да изгуби и своју душу и свој идентитет.

Окупљенима се обратио и председник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, који је истакао да страдање делова војске и цивила у Словенији није било просто војничко одступање: – То је голгота једног народа, свештенства, рањеника и читавих породица, људи који су у вртлогу краја Другог светског рата понели са собом наду да ће сачувати живот, а многи од њих нису добили ни суд, ни гроб, нити име на крсту. Зато је ова књига важна – она не отвара старе ране да би нас поново делила, него да би показала да нема истинског помирења без истине.

Аутор књиге проф. др Срђа Трифковић је у исцрпном и занимљивом излагању рекао да откривање историјских чињеница није ревизионизам, већ нужан предуслов оздрављења друштва. Говорећи о генези трагедије која се догодила, указао је на догађаје из Црне Горе 1941. и 1942. године, истичући да се страдање које је уследило 1945. године не може разумети без сагледавања претходног грађанског рата и идеолошког терора. Проф. Трифковић је упоредио размере послератних ликвидација у Црној Гори и Словенији са искуствима других европских земаља. –  Без катарзе и коначног помирења мртви не могу пронаћи свој мир, а живи неће имати истински бољитак – истакао је аутор књиге.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска