Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 17. јуна 2026. године свету Литургију у цркви Светог свештеномученика Јоаникија и са њим пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске на Пардусу у Љешанској нахији, поводом храмовне славе те светиње.

После читања светог Јеванђеља, о страдању митрополита Јоаникија и избегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године говорио је протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички:

„Страшно доба. Кажу да је светитељ кога данас прослављамо, гледао да мантијом не дотакне оружје, јер је био свештеник, био је миротворац. Преко Црвеног крста спасио је многе. Довијао се како је знао и умео у оним тешким временима. Свештеномученик Јоаникије ће постати нови Арсеније Чарнојевић, повешће нову сеобу, а прва жртва овог збега, браћо и сестре, то никад не заборавите, јесте беба Борозан, мушко дете од два месеца које се смрзло на леђима своје мајке у Ветернику, у Братоножићима, јер је тај збег кренуо 6. децембра, да би 7. јануара у Рудом митрополит Јоаникије служио Литургију. Данас, служећи Литургију у овом светоме храм, не позивамо, не дај Боже, на освету, али позивамо на истину, ону истину која ће нас ослободити“.

„Имена страдалника, иако немају гробнице, памтимо и да их се кроз служење Литургије сетимо, али и да се сетимо градитеља овог храма Цвјетка Вукчевића, храма који је благовољењем Божјим и трудом Митрополита и Љешана поново подигнут и чији је фрескопис у току. Нека је благословен Бог који је диван у светима својим, у Светом Јоаникију свештеномученику и 76 свештеника који су везани бодљикавом жицом, заувек остали тамо у јаругама, у долинама лепе земље где је пронађено је 600 масовних гробница“, рекао је протојереј Предраг Шћепановић и подсетио да је међу жртвама била и прва жена лекар, која је превела Његошев „ Горски вијенац“ на француски језик.

„Господе, прими њихову жртву, њихову мученичку крв, а нас све сабери, врати нас једне другима и дај нам Господе да се њихова имена више никада не крију него да их носимо у тајанственим ризницама срца свога. Христос васкрсе, мученици Љешански“, закључио је протојереј Предраг Шћепановић.

У беседи после  освећења славског колача, митрополит Јоаникије је подсетио на речи Светог апостола Павла који идући Христовим путем и настављајући Његово дело, својим страдањем сведочи веру целим својим бићем. Митрополит је казао да су у Цркви свети мученици највише истицани као настављачи Христовог дела, јер су се сединили са Христовим страдањем, а Господ је увек ту уз оне који исповедају име Његово и даје им силу да непоколебиво издрже страдања.

„Видимо то по многим светим Божјим угодницима, а нарочито по светим мученицима, да су имали ту храброст коју даје само Дух Свети. Тако је Свети свештеномученик Јоаникије, узео крст свога, од Бога повереног му народа, чим је дошао на столицу митрополита црногорско-приморских у тешко време, нешто мало пре рата, а у току рата схватио је своју улогу да је најважније да призива народ на мир и да што више људских живота сачува и записивао је шта је чинио. Имамо брилијантна сведочанства која приређујемо за штампу, па ће се видети да сви они који га клеветају као сарадника окупатора, да су много промашили и да много нељудски то тумаче. Права је љубав она која се жртвује за ближње, а жртва за ближње понекад тражи и то да примимо срамоту на себе да би спасили животе својих ближњих“, рекао је владика Јоаникије и подсетио на жртву митрополита Митрофана Бана у време аустроугарске окупације:

„Ако би се њему приговарало, могло би му се много више приговорити сарадње са окупатором, него митрополиту Јоаникију. Интересантно, о томе се не говори, међутим и један и други су само желели да заштите свој народ и да што више живота спасу, али није то највећа жртва митрополита Јоаникија. У току рата, најстрашније је њему било слушати са свих страна, како браћа убијају браћу, а посебно, како убијају његове свештенике и како их бацају у јаме“.

Високопреосвећени владика је рекао да, нажалост, рат за комунисте није завршен 1945. године, јер су убијали браћу, као непријатеље на бојном пољу. Говорећи о „правди“ комуниста, предочио је страдање митрополита Арсенија само зато што је штитио свету веру православну и што се супротстављао да се вера потпуно потисне и обрука и понизи, па је дизао свој глас колико је могао у то време.

„Свети Јоаникије је предвидео све шта ће се догодити кад та дружина преузме власт. И он је говорио: Цркве ће затворити, избациће веронауку из школа. Крсну свећу ће угасити, свештенике ће гонити, као што је и било. Веру истребити, као што су и покушали. Али, није могао да предвиди ни митрополит Јоаникије, иако је имао, као што је говорио митрополит Амфилохије, имао је неко виђење од Бога шта ће се догодити, није могао предвидети да ће комунисти рушити Његошеву цркву, његов аманет погазити, светињу оскрнавити и Црну Гору тако понизити“.

Митрополит Јоаникије је истакао да се чини да у духу, рат још увек траје и да треба да обележимо јаме у којима су скончали мученици, да се покајемо и измиримо, јер било је греха и са једне и са друге стране, али важни су помирење и опроштај. Високопреосвећени је на крају призвао молитвено заступништво Светог Јоаникија да се вратимо Господу и једни другима, да се у духу обновимо и да обновимо и Ловћенску капелу.

На предлог Црквеног одбора, митрополит Јоаникије је постхумно доделио одликовања за почивше добротворе који су допринели изградњи светог храма, а то су: Милорад Вукчевић - дародавац земљишта на којем је изграђен храм, Цвjетко Вукчевић - први председник Одбора за изградњу храма, Бранко Ђуришић и адвокат Млађен Мићовић, који се правно борио за светињу. На крају молитвеног сабрања обратио се и г. Гојко Радуловић, сестрић дародавца земљишта на коме је изграђен храм.

Извор: Митрополија црногорско-приморска