Из беседе Епископа шумадијског г. Јована, коју у целости преноси интернет страница Епархије шумадијске (овде), издвајамо:

-Драга браћо и сестре, срећна слава братству, нама и вама који сте се данас овде сабрали, да прославимо овај за нас Србе велики празник, празник Видовдан, браћо и сестре. И наша срца и наше душе су испуњене радошћу Духа Светога, јер нас је Господ као што рекох сабрао да прославимо Видовдан, да прославимо оно што Видовдан носи собом, што је био, што јесте и што ће бити. А шта то Видовдан носи собом? Носи, браћо и сестре опредељење наше јесмо ли за небеско или земаљско царство. Зато сваки Видовдан када прослављамо ми треба да се запитамо где сам ја? За кога сам се определио? Јесам ли за вечно царство или за пролазно? Јесам ли се определио за Христа и Цркву Његову или сам се определио за нешто што није Христово и што није Црквом? Ово је, као што ви знате 684 Видовдан, кога прослављамо и који нас стално подсећа, браћо и сестре, на наше опредељење и уједно полагање испита, да ли смо се чврсто определили за Царскво небеско попут Светог кнеза Лазара и осталих Светих мученика српских. Свети кнез Лазар, браћо и сестре, он се на првом месту определио за веру, а не за вечеру, он се определио за Христа, а не само за мучеништво. Данас смо се сабрали да прославимо Светог Лазара и све мученике од Косова до дана данашњега. И данас има мученика српских који подносе заиста прогонство, лицемерство од других, зато ми на свим богослужења, поготово на литургији да се молимо за наше страдално Косово, за Цркву на косову, да се молимо за мученички народ који тамо живи. Дакле, данас смо се овде сабрали да молитвено обележимо овај празник, и да потврдимо косовски завет који се управо темељи на Христово завету, на Новом Завету, на светосавском завештању, и то је прилика да проверимо себе. Коме се заветујемо, и коме припадамо. За нас је косвоски завет, као што рекох, Нови Завет или косовски подвиг, а он се толико векова пројављује, а подвиг подражавања и израстања у Христу, у сваком добру и врлином, браћо и сестре, зато је за нас важан Видовдан као празник, али је важно поимање тога завета на Лазарев завет односно Христов наук. Косовски завет, браћо и сестре није имао за циљ да било кога елиминише, да га избрише, него напротив да управо утемељи људске вредности које се могу скупити у две врлине, а оне су: љубав према Богу свим бићем својим, и према другима као према самоме себи. Љубите ближњега као себе самога, каже Господ наш Исус Христос. То је знак да треба да узрастамо у Христу. Јер само је у Христу истина, само је у Христу, правда, само је у Христу љубав. Ако није тако онда је знак да треба да преиспитујемо себе. Онај који не приспитује себе, он се утопи, утопио се у метеж овога света и њему је све исто. Дакле, зато је Косово, како су рекли многи умни људи, Косово је место нашег рођење. На Косову смо се родили за Христа, за Цркву Његову, односно родили смо се за Јеванђеље.

У току свете Литургије, Његово Преосвештенство је рукоположио ипођакона Стефана Јанковића у чин ђакона.

После благосиљања славског колача, доделе архијереских грамата признања и захвалности приложницима светог храма, уприличена је трпеза љубави за све присутне госте трудом и залагањем свештенства и домаћина г. Драгана Продановића.

Извор: Епархија шумадијска