Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио 28. августа 2025. године свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у засеоку Довоља, села Премћани, код Пљеваља, поводом прославе манастирске славе. 

Међу многобројним верним народом на светој Литургији су били и Председница СО Пљевља гђа. Јована Тошић са сарадницима, посланик у Скупштини Црне г. Горе Милан Лекић и бројни други званичници.

После заамвоне молитве и трократног молитвеног опхода око храма освештани су славски дарови које су припремили домаћини славе Радојица и Вукан Голубовић са породицама. За домаћина наредне године се јавио Љубиша Рондовић са својим рођацима.

После читања светог Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит Атанасије је честитао празник и беседио: – Ма колико се трудили не можемо наћи праве речи које могу адекватно изразити величину данашњег празника, речи које могу описати лик Пресвете Богородице и оно што се сачињава у том догађају којем је данашњи дан посвећен. Пресвета Богородица је примила у своје покровитељство све оне који приступају Сину Њеном, који је Син Божји, и који је постао учесник наше историје кроз Њу, захваљујући тој Њеној отворености према Богу, Њеној љубави, потпуној посвећености Богу, а кроз то и потпуној посвећености нама. Тиме што је тако показала своју преданост Богу Она је предала себе служби, служењу нама, у свима временима, да кроз Њу, преко Ње, Син Божји, Бог, може бити и учесник историје. Чинило се, у оно време, по логици људској, да је свет јачи од ученика Христових, јер има силу, има богатство, има економију, има мишице. Међутим, апостоли су успели највише, у оно време, тако сведочи предање, захваљујући Пресветој Богородици. Она их је као мајка храбрила, држала их у стабилности. Било је потребно охрабрити их, оснажити, а они су имали праву Небеску Мајку са собом. Успење Пресвете Богородице је било прво растајање, завршавање земаљског живота, у којем доминира радост а не плач, не туга него тријумф живота над смрћу. И одатле, ланчано, присутно је то искуство радости, јер је то прелазак, и то узвишенији прелазак у вечно Царство Христово, у којем нема туге него је вечна радост. Ми имамо велику корист од подсећања на овај догађај и од учешћа у овом догађају. Да живимо по таквом узору, концепту, своје животе, и да тако све усмеравамо Мајци Небеској, која је и мајка наша, Пресвета Богородица, да све њој поверавам –  рекао је митрополит Атанасије, посебно честитајући свим православним мајкама и указујући на уверење да све српске православне мајке поверавају своју децу Пресветој Богородици.

Високопреосвећени је посебно захвалио свима онима који учествују у физичком обнављању тог манастира, где се окупљамо ради сусрета, саборовања, са Богом и Пресветом Богородицом, додавши притом: – Ово је велики сабор, овако видљив нашим очима, јер сте ви ту присутни. Међутим, ово је сабор не само вас и небеских анђела, него је сабор и свих оних који су се овде сабирали, овде долазили, од тих давних времена краља Милутина па до дана данашњега. Сабор свих оних који су учествовали у подизању овога светог храма, који су се подвизавали у Богу на овом светом месту, који су се овде снажили. Они су са нама данас.

За делатну љубав према Српској Православној Цркви, посебно показану приликом обнове манастира Успења Пресвете Богородице у Довољи, г. Милораду Потпари из Пљеваља додељено је високо одликовање Епархије милешевске Орден Белог Анђела Другог степена. Организатори прославе уприличили су и пригодан културно-уметнички програм у ком су наступили народни гуслари Милан Марковић и Дарко Цупара, као и песник Невен Милаковић, а домаћини славе су приредили богату славску трпезу љубави за све учеснике великог црквено-народног сабора у манастиру Успења Пресвете Богородице у Довољи код Пљеваља.

Високопреосвећеном Митрополиту Атанасију су саслуживали игуман Зосима, настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља; протојереји-ставрофори Саша Јањић и Радоман Мијаиловић; као и протођакон Иван Савић.

Извор: milesevskaeparhija.rs