Радост васкрсног дана 17. недеље по Духовима умножена је братским сабрањем у храму Васкрсења Христовог. Свету Литургију су служили Високопреосвећени Митрополит кемеровско-прокопијевски г. Аристарх и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља двеју братских дијацеза и појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића.

Литургија је заокружена узајамним даривањем. Пут далеког Сибира из руку ваљевског архијереја отићи ће икона Светог владике Николаја, веома поштованог у руском народу. Гост из Русије узвратио је панагијом и иконом Светог Тихона, Патријарха московског и све Русије и мученика за веру у доба бољшевичке богоборне власти, од чије се страдалне кончине ове године навршио један век

Када је пре осам година први пут долазио на поклоњење светињама Епархије ваљевске, тадашњи Епископ ваљевски, блажене успомене владика Милутин, Митрополиту кемеровско- прокопијевском г. Аристарху рекао је да мора доћи поново овде да одслужи свету Литургију. Благослов првог архијереја обновљене Ваљевске епархије испуњен је и са његовим наследником, Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, бројним свештенством и верним народом, архипастир из Сибира заједничарио је у љубави и благодарју Христу Господу, која повезује православни руски и српски народ.

– Постоји пословица која каже да Срби имају два заштитника - на небу Бога, а на земљи Мајку Русију… За нас из Русије је изузетно важан израз узајамног прихватања у тренутку када се из читавог света тзв. Запада бацају свим средствима на руски народ. Као одговор на те нападе, ми имамо исти одговор кроз све векове, а то је апсолутно, потпуно и тврдо држање истине Божје. По речима Светејшег Патријарха московског г. Кирила, ми на тај начин треба да спроводимо и свештено и друштвено служење да бисмо могли узајамно да чувамо традиције наших братских народа и узрастамо у вери и да се, како се на почетку Литургије каже, светли светлост наша пред људима - једна је од порука митрополита Аристарха упућених верном народу у Саборном храму уз преводилачко посредовање владике Исихија, местом рођења везаном управо за руску престоницу, и протонамесника Филипа Јаковљевића.

Сабрани смо са браћом из Русије на најважнијем месту - пред престолом Божјим и приносимо благодарност. По учењу наше Цркве, гостопримство је израз љубави Божје и њиме показујемо да себе отварамо другом, што је неопходно за наше постојање, казао је Владика Исихије у част данашњег сусрета са браћом из Русије.

– Нисмо створени да будемо сами, а да бисмо били са неким у заједници, морамо да љубимо и ту љубав у себи развијамо. Да та љубав значи и жртву, да нешто од оног што нам је удобност и сигурност предамо другом. Посећивањем једни других, ми исповедамо то да љубимо једни друге, да други има поверење и љубав да нас прими као своје. И ми испуњавамо то што наше црквено и народно предање каже, да покажемо љубав, бригу, старање и послушање као праотац Авраам, који је угошћавао и помагао сироте, те се удостојио да му се јави Света Тројица у виду анђела - рекао је ваљевски архијереј. Говорећи о искушењу братоубилачког рата у коме се налази братски руски народ, Владика Исихије је истакао да је важно да се и у рату и у миру владамо по истом закону Божјем, борећи се са нечастивим силама поднебесја.

– Потребно је да се молимо једни за друге. Да кад један народ страда, други прилази у помоћ, иако ни нама није мало страдања. И ми имамо смућење, имамо чиме да се бавимо свако у своме граду и селу, једноставно да тражимо помоћ - поука је владике Исихија његовим епархиотима и верном народу братске земље, опхрваном страхотама оружаног сукоба који траје безмало четири године.

По благослову владике Исихија, празничну проповед произнео је јереј Јован Новитовић. Провевши верни народ кроз јеванђељски одломак о жени Хананејки (Мт 15, 21- 28), сведочанство једног од чуда исцељења, које је Господ учинио за земаљског живота, отац Јован Новитовић је указао на чврсту веру, којом се чудо исцељења и сва чуда збивају, а коју, заједно са молитвом, јунакиња овог одломка молбом за оздрављење болесне кћери пројављује за пример свим хришћанима кроз векове.

–  Предмет наше молбе мора бити оно што је неопходно за оздрављење наше душе, за очишћење греха и наше спасење. Знајмо да је велика моћ наше чврсте вере, а особито ако је потпомогнута постојаном, топлом и усрдном молитвом. Знамо из јеванђеља да је Христос многим тешким болесницима даровао исцељење на њихову искрену и срдачну јаку веру, али и на веру и молитву њихових сродника. Из данашње приче о вери жене Хананејке и њеној истрајности у молитви која је створила чудо, чудо које је донело њеној ћерки оздрављење, извлачимо корисну поуку:молимо се Богу да ојача нашу веру, да буде јака и истрајна, да нам благодаћу Својом у души нашој учврсти постојану молитву, која доноси велики и користан плод – оздрављење првенствено душе наше, а затим и привременом телу нашем- поручио је отац Јован Новитовић.

Извор: Епархија ваљевска