Постојала су два Декапоља: један близу Галилеје у Палестини који спомиње Свети еванђелист Матеј (Мт 4, 25), и други у Исавријској покрајини.[1] Из овог Исавријс ког Декапоља бејаше Свети Григорије Декаполит[2], учитељ преподобног Јована о коме је реч.

Омрзнувши свет и заволевши Христа од младости, Свети Јован оде к Светом Григорију Декаполиту. Свети Григорије га замонаши и он остаде поред њега подвизавајући се и у свему служећи Богу. И он беше толико смирен и послушан, и за свако добро дело ревносан, да се духовни отац његов Свети Григорије радоваше због њега и слављаше Бога.

Када злочестиви цар Лав Јерменин[3] обнови јерес иконоборску и подиже гоњење на Цркву Христову, преподобни Јован дође у Цариград са својим учитељем Светим Григоријем. Заједно са Светим Јосифом Песмописцем[4] иђаху по граду утврђујући православне у благочестивом и непоколебљивом исповедању вере. Затим Свети Јосиф би послат у Рим, који не достиже пошто га јеретици ухватише и у оковима на Криту задржаше. А ускоро се и Свети Григорије престави у Господу. Преподобни пак Јован, оставши у Цариграду, подвизаваше се у уобичајеним трудовима, старајући се не само о свом спасењу него и о спасењу других. А кад се после извесног времена блажени Јосиф ослободи тамнице и окова и врати у Цариград, преподобни Јован оде ка Господу да прими награду за трудове своје.[5] Свети Јосиф га сахрани чесно близу гроба Светог Григорија.

А кад се потом Свети Јосиф пресели из града у усамљено безмолвно место, недалеко од цркве Светог Јована Златоуста, он подиже тамо цркву у име светитеља Христовог Николаја Чудотворца и пренесе у њу свете мошти отаца Григорија и Јована.

НАПОМЕНЕ:
[1]Исаврија – југоисточни планински део Мале Азије, до области Ликаоније.
[2]Празнује се 20. новембра.
[3]Царовао од 813. до 820. године.
[4]Празнује се 4. априла.
[5]Преп. Јаван упокојио се око 820. године.