Многобројни верни народ, упркос снежној вејавици, сабрао се јутрос, 4. јануара 2025. године, У Недељу Отаца, која се у српском народу слави и као Оци, у цркви Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић, где је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао светом Литургијом. Том приликом, Светејши Патријарх је рукоположио ђакона Милојка Топаловића у чин свештеника.



– Браћо и сестре, ево нас у радости великој сабрани у овом светом храму. И као што овај снег, који веје и покрива нас белином, спаја небо и земљу, тако је и Господ превечно одредио да небо и земља буду повезани, да небо и земља буду једно, да оно што је на небу буде и на земљи, а то је воља Божја – беседио је Патријарх, а затим и протумачио прочитани одељак из Јеванђеља по Матеју у коме је изложено породично стабло Господа нашег, Сина Божјег и Сина Дјеве, Онога у којем су се небо и земља спојили:



– То је род Царски, род Давидов. И чињеница да Јеванђелист износи родослов Господа нашега Исуса Христа по телу показује да Господ који долази у свет није дошао привидно. Није Он утвара, није Он наша фантазија, него заиста ми видимо Његов родослов по телу. Исто тако, Јеванђеље наводи да Га је родила Пресвета Богородица у којој је Он зачет Духом Светим. То је надумна тајна, нешто што можемо само вером наслутити и напипати, а својим унутарњим духовним оком сагледавати по благодати Божјој, урањати у ту тајну, созерцавати је, живети у сусрету са тим надумним догађајем и том тајном да Бог постаје човек.



– Шта је, дакле, суштина и порука данашњег одломка из Јеванђеља? Порука је да је са нама Бог, да је Он увек с нама и увек на нашој страни. Међутим, ми добро знамо да смо често на супротној страни у односу на Њега и знамо да слободно одлучујемо да будемо на супротној страни од њега. Па кад смо на супротној страни од њега, зар треба да се чудимо што смо међусобно супростављени, што немамо места у души и у срцу, једни за друге, што смо искључиви једни у односу на друге, што гонимо једни друге, што видимо једни друге као непријатеље и противнике?! Али Господ је увек с нама и увек на нашој страни. Не оставља нас. Довољно је само да препознамо да смо пали и да разумемо да то није нормално стање. Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Господе опрости. На тај начин, враћајући се Богу, враћамо се себи и једни другима – поручио је Светејши Патријарх и закључио:



– Не можемо бити једно међу собом ако нисмо једно са Богом. Не можемо загрлити једни друге ако наша душа и наше срце није загрлило Господа који се оваплотио у Пресветој, Пречистој и Преблагословеној Дјеви. Оваплотивши се у Њој, Он се оваплотио и у души сваког од нас. Царство Божје је у нама, а Царство је тамо где је Цар. Он је Господ и Цар мира и у нашим срцима и у нашим душама обитава. Да ли ћемо Га препознати, да ли ћемо Га загрлити, да ли ћемо и ми са Пресветом Богородицом рећи: Нека буде воља твоја - зависи само од нас.



Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали: преосвећена господа епископи моравички Тихон и липљански Доситеј; протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Милојко Топаловић, Радич Радичевић и Божо Бакајлић; протојереј Војислав Костић; протонамесници Милан Марић и Игор Лукић; јереји Петар Бакајлић, Никола Мићаковић и Мирослав Митровић; новорукоположени јереј Милојко Топаловић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић и Дражен Крагић.



Недеља Отаца, коју српски род традиционално прославља и као празник Оци, сабрао је многобројне малишане који су се на крају богослужења у радости и љубави дружили са духовним Оцем свих православних Срба, Светејшим Патријархом г. Порфиријем, који деци и новорукоположеном свештенику том приликом упутио поуку:



– Сви смо пре свега деца Божја, а свако опет унутар нашег поретка има свој дар, своју улогу и своје послушање, тј. своју шансу да из онога што му је дато потврди да је син или кћер Божја, да пројави, покаже, посведочи и потврди љубав према Богу и љубав према ближњим. Данас смо добили и новог свештеника, оца Милојка. Нека га Господ благослови и нека му да снаге да служи у Цркви Христовој, да води бригу о Дому Божјем, да његова служба буде у славу Божју и на спасење њему и свима нама.