Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 19. јануара 2026. године, на Богојављење, у храму Светог Саве на Врачару

Браћо и сестре, испуњени смо благодаћу Божјом и радошћу, јер оно што је људски род кроз историју очекивао, оно чему се молио, оно што су пророци проповедали и оно што је као завет чувао изабрани народ Божји, данас је добило своје испуњење. Данас се Бог јавио. Данас је Свети Јован Крститељ крстио Господа нашег Исуса Христа и тај дан када се Господ крстио ми славимо као Богојављење. То је дан када је објављен Господ наш као Месија, када је објављен и показан да је Он Син Божји. То се управо десило на дан Његовог крштења.

Крштење представља и за нас, браћо и сестре, најпре смрт и васкрсење заједно са Христом. И ми када се крштавамо погружавамо се у воду и то јесте наше умирање заједно са Њим, а исто тако са Њим излазимо из воде, а то значи да учествујемо у тајни Његове победе над смрћу, у  тајни Васкрсења. Крштење је и символ покајања. То је онај тренутак када исповедајући грехе добијамо опроштај због свега погрешног учињеног. А ево Господ, који нема греха, Он узима грехе свих нас људи на себе и ослобађа нас грехова управо због тога што покајањем ми, исповедајући своје грехе, свој грех препуштамо Њему да нас Он ослободи од њега.

На данашњи дан, на дан Богојављења, врши се и освећење читаве творевине. То управо, између осталог, представља и освећење воде. Неки то, као и многе друге детаље из нашег црквеног живота, доводе у везу са паганским пореклом. Наравно да ми знамо да је то погрешно, да то није тачно и да то није истина, јер освећењем воде, својим крштењем, својим уласком у воду, Господ освећује читаву твар, читаву творевину. Не постоји ништа што је само по себи зло. Све што је Господ створио јесте добро. Дато је као добро, али је исто тако створено са циљем да буде освећено благодаћу Божјом, а то онда значи да је на данашњи дан, уласком у јорданску воду, Господ све и обновио. Он јесте једино ново под сунцем, али својом  благодаћу и својим присуством и све обнавља. Све је ново, нова твар и нови човек. И Црква заправо, као Царство Божје у историји, јесте нова твар. Све је у Цркви ново, нови начин живота – на то смо позвани.

Нека правила овог света остану изван простора Цркве, тј. нека дух овог света са својим правилима не буде дух и начин нашег живота, нека наши међусобни односи, као и наш однос према Богу, према себи и према читавој творевини буде потпуно обновљен, нов и утемељен на оним принципима, на заповестима Божјим, које Господ поставља као путеве нашег живота. А све заповести Божје и сав закон садржани су у двојединој заповести о љубави. Читавим својим бићем позвани смо да волимо Бога, а то значи да Га поставимо да Он буде стожер, центар, главна тачка и ослонац у нашем животу, а онда из тог ослонца, из те тачке и из те љубави да волимо и све људе.

То је тај нови начин постојања који установљује Господ дарујући Сина свога за спасење света и тиме показујући да је Бог, како сведочи апостол и јеванђелист Јован, по својој природи и по својој суштини - љубав. То значи да је на данашњи дан Господ Исус Христос не само објављен и потврђен као Спаситељ, него се Бог открива као љубав, као заједница личности. Открива се не као монада, не као усамљеник који је сам себи довољан, него као Бог који је један по суштини, али који је заједница љубави – Отац који воли свог Сина и који воли Духа Светог који происходи од Оца; и Син који воли Оца и Духа Светог; и Дух Свети који воли Оца и Сина. И сви су у љубави и кроз љубав једно! Тај начин постојања установили су да буде и начин нашег живота као појединаца, као личности и као заједнице.

Дакле, Бог је дао Сина свога да се Он поистовети са нама, да нас кроз Сина усинови Себи. Дао је Сина свога да буде оно што смо ми, по свему осим по греху. Зато апостол Павле каже: Њега је Бог отац дао, Њега који није знао за грех, да бисмо ми постали правда Божја. Узео је дакле на себе грех наш, поистоветио се са нама иако греха нема, да бисмо ми били оправдани.
 
Дакле, данас се пројављује и открива Бог као Тројица. Син Божји се крштава, небеса се отварају и чује се глас с неба који то и потврђује: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи! Њега слушајте! Чините оно што вам Он казује да чините. Ако Га волите, испуните закон Његов и заповести Његове. Држите се речи Његове, јер је то пут спасења, пут радости, пут пуноће, пут лепоте и пут мира – мира са Богом, мира у себи и мира са другим људима. Јер Он је сјај славе Очеве и обличје бића Његова, како каже апостол Павле у Посланици Јеврејима, док у Посланици Колошанима каже да је Он Син љубави Очеве и Он је пре свега и све у Њему постаде. А Дух Свети јесте Дух Истине, Дух који од Оца исходи, пише Свети јеванђелист Јован. Дакле, чујемо: Ово је Син мој љубљени!, а затим и Дух Свети силази у виду голуба и помазује Исуса као човека чинећи Га Месијом.

Дакле, браћо и сестре, нека би Господ дао да као што се Он поистоветио са нама, Духом Светим, и тиме Бог Отац показао неизмерну љубав у односу на људски род, и ми својом вољом, својом одлуком и једним „да“ да се поистоветимо и поистовећујемо непрестано са Господом нашим Исусом Христом. Као што смо се поистоветили у тајни крштења, да се непрестано поистовећујемо и да својим животом потврђујемо да смо једно са Њим како бисмо, будући једно са Њим, могли да будемо синови Оца Његовог и Бога нашег, благодаћу Духа Светог. Онда, будући једно са Њим, да будемо увек једно тело, једна Црква, једно међу собом и да славимо једног Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова, амин!