Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 12. маја 2025. године, на дан молитвеног спомена Светог Василија Острошког, свету Литургију у храму посвећеном том великом Божјем угоднику из српског рода на Бежанијској коси.

- Иако је човек на разне начине кроз векове покушавао да дође до онога што је пуноћа, да окуси живот вечни, увек га је на том путу спречавала чињеница смрти, спречавала га је чињеница да постоји крај. И зато све што је чинио човек на многе начине, кроз разне своје делатности и деловања, било да је реч о науци, уметности и философији, било да је реч о уздању у човека од овога света, било да је реч о политици –  увек и на сваком месту када је хтео да нађе лек против смрти, лек бесмртности, на било ком другом месту, које није сам живи Господ наш Исус Христос, човек је у најмању руку остајао преварен, тј. показивало се да не може сам, да нема живота изван извора живота, да нема живота изван дара живота, а све то, и Живот и Дар, јесте Господ наш Исус Христос. Зато и не треба да нас чуди, браћо и сестре, да када смо данас читали одломак из Јеванђеља по Луки, у којем се описује како се мноштво народа са разним потребама окупља око Спаситеља и сви заправо хоће да буду исцељени, и то у потпуности исцељени. Није чудо, јер с једне стране, као иконе Божје створени смо да савршенство, светост, непролазност и пуноћу можемо остварити само у Христу - поручио је Светејши Патријарх г. Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Његовој Светости Патријарху су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи хвостански Алексеј и топлички Петар; архимандрит Данило, директор Патријаршијског управног одбора; протојереј-ставрофор Радич Радичевић; протонамесник Предраг Тимотијевић, старешина цркве; јереји Стефан Васиљевић и Драгољуб Лукавац; протођакон Радомир Врућинић; као и ђакони др Владан Таталовић и Василије Перић. Богослужење је појањем украсио храмовни хор под руководством гђе Катарине Божић.

Велелепни храм Светог Василија Острошког на Бежанијској коси је прва црква подигнута на територији Новог Београда после Другог светског рата. По пројекту архитекте Михајла Митровића, градња је започела 1996. године, а црква је освећена 2001. године.