У навечерје празника Преноса моштију Светог оца Николаја, 21. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио празнично вечерње са петохлебницом у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи.

Честитајући навечерје празника и манастирску славу, Високопреосвећени је рекао: – Што је год у додиру са светима то бива на добро преображено. Они који су однели свете мошти Светог Николаја са истока нису имали баш такву намеру, али он је остао чудотворан свуда, и свуда где се год он призива он је близу да услиши молитве. Тако, ми се надамо, верујемо и желимо да он услиши и ове наше молитве које смо упутили вечерас и које ћемо упућивати, и одавде и из сваког православног дома.  Да Бог буде милостив и милосрдан, као што јесте, према целоме свету, рекао је Високопреосвећени, поздрављајући све радосним Васкршњим поздравом, и додавши да је Христос васкрсао али остаје увек и трајно да своју творевину поправља кроз историју, својом васкршњом силом.

На сам дан празника, 22. маја 2025. године, митрополит Атанасије је служио поводом манастирске славе свету Литургију у манастиру Светог Николаја у Дубочици код Пљеваља. Саслуживали су настојатељ манастира Свете Тројице у Пљевљима игуман Зосима, свештеник у пензији из Митрополије дабробосанске протојереј-ставрофор Момир Васиљевић и протођакон Иван Савић. После заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које је настојатељица манастира Дубочица игуманија Епистима припремила са својим монашким сестринством.

Честитајући славу монахињама и велики празник свему сабраном верном народу Божјем, Високопреосвећени је нагласио: – У данашњем свету најмање је врлине, и још мање оне јеванђелске врлине. А Јеванђеље нас позива да врлину умножавамо. И сама та настројеност ка умножавању врлине јесте врлина највећа. Или можда највећа. Усмереност ка врлини, онај ко има жудњу за врлином. А пре свега шта су то врлине. Жеља за познањем Бога, за познањем брата, да се живи у љубави, у слози, да се има трпљења, да не будемо грамзиви, да можемо поднети једни друге, помоћи једни другима. Да смо свесни да поред нас постоји још неко. Љубав ка томе јесте врлина. Куд год су пронете мошти Светог Николаја оне су чудотвориле, а и дан данас тамо чудотворе, где се налазе. И не само то, него чудотворе и када се Светом Николају обраћамо издалека, као своме помоћнику, своме брату у Христу, и своме сапутнику на путу спасења. Да не будемо усмерени у неком погрешном, или чак супротном правцу, него да идемо истим тим јеванђелским путем којим је он ишао, којим он иде, и којим он води. А он је слуга Христов. Он има за циљ потпуно остварење Јеванђеља.

Настојатељица манастира игуманија Епистима припремила је, са својим монашким сестринством и пријатељима ове свете обитељи, трпезу љубави у манастирској трпезарији. Ту је, уз послужење, гусле и песму настављено евхаристијско сабрање започето у храму, у част Светог Николаја Чудотворца.

Изворж: Епархија милешевска