Архијереји Иларион, Арсеније и Герасим богослужили у Ријеци

Објављено 23.06.2025

На дан када Црква молитвено прославља Светог Кирила Александријског, 22. јуна 2025. године, уз саслужење високопреосвећене господе митрополита нишког Арсенија и горњокарловачког Герасима, Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион је служио свету Литургију у храму Светог Николаја Чудотворца у Ријеци.

После читања светог Јеванђеља митрополит Арсеније је беседио: 

— У име Оца и Сина и Светога Духа, Ваша Високопреосвештенства, високопречасни и часни оци, драга браћо и сестре, драги народе Божји. Желим најпре да заблагодарим Богу на данашњем дану, што смо се овде благодаћу Духа Светога сабрали у овом древном храму, да служимо свету Литургију и принесемо бескрвну жртву Тела и Крви Христове и њоме се причестимо. Такође, благодарим нашем драгом домаћину, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту горњокарловачком г. Герасиму, који нас је братољубиво позвао да будемо гости у вашој Епархији и да се заједно молимо Богу.

Чули смо данас, драга браћо и сестре, Јеванђеље о позиву апостола на њихову мисију — мисију сведочења Христа свету и мисију ширења речи Божје, речи Јеванђелске. Пре две недеље прославили смо празник Педесетнице или силаска Светога Духа на апостоле — празник којим је установљена Црква Божја на Земљи, у времену, у историји, у свету, а ту Цркву Божју чинимо сви ми који смо сабрани овде у име Христово. Данас у светом Јеванђељу чујемо како је Господ позвао своје апостоле — међу њима прво Андреја и Симона, коме је сам Господ дао име Петар, као и браћу Јована и Јакова Зеведејеве — прве који су пошли за Христом. Христос их је позвао најједноставнијим речима: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. Пошли су за Њим не испитујући ни како, ни зашто, ни куда иду, нити постављајући питање зашто да оставе породицу, посао и рибарске мреже којима су зарађивали за живот.

Дакле, на једноставан позив: Хајдете за мном, они су кренули за Христом. Зато што се у тим, наизглед једноставним речима, крила сила Божја. Иако још нису били сведоци Христових речи и дела, нити Његових чуда, осетили су да у Њему пребива сила Божја, да Он није обичан човек, ни обичан пророк, нити учитељ, каквих је било у историји и у Светом Писму. Знали су да је у Њему сила Божја, и зато су пошли за Њим. Постали су сведоци свега што је Христос говорио и чинио, сведоци Његовог Распећа и Васкрсења. Иако су у тренутку страха људског побегли када је Христос био распет на Крсту, знамо да је чак и Свети апостол Петар, који је исповедио веру у Христа говорећи: Ти си Христос Син Божји, и добио име Петар — што значи камен, због своје вере — три пута га се одрекао. И сви су побегли, иако су били сведоци Његових речи и чуда, у том тренутку су од страха побегли, осим Светог апостола Јована Богослова и Пресвете Богородице, као и жена Мироносица које су стајале крај Крста.

Ипак, Господ им то није замерио. Он им је опростио милостиво и с љубављу, јер је знао да су све то учинили из људске слабости. Апостоли нису знали ни каква је тачно њихова мисија, ни шта треба да чине, све док није Свети Дух сишао на њих. Од групе уплашених, простих људи, рибара, необразованих, Господ је благодаћу Духа Светога учинио неустрашиве проповеднике речи Христове, сведоке Јеванђеља и Божје истине. Свети апостол Јован Богослов каже: Оно што видесмо и што чусмо, то вам сведочимо, да и ви имате веру, да и ви имате заједницу са нама. Дакле, апостоли нису сведочили празну философију овога света, нити бајке, басне, измишљотине људског ума. Они су били сведоци Сина Божјег, обећаног Месије и Спаситеља — Христа Распетога и Васкрслога, који нам је својим васкрсењем даровао живот вечни. Зато речи: Хајде за мном, нису речи обичног човека, већ речи Сина Божјег, Месије и Спаситеља света, који нас више од две хиљаде година позива да пођемо за Њим. Позива нас с љубављу, јер све што Господ чини — чини из љубави. Створио нас је из љубави, страдао за нас из љубави, Васкрсао за нас, вазнео се на Небо и нама отворио пут у живот вечни.

И те речи: Хајде за мном, упућене су и нама данас. Да ли ћемо се одазвати на речи нашег Спаситеља? Да ли ћемо ићи за Њим? Да ли ћемо узети Крст свој и поћи за Христом Спаситељем, без обзира на тежину крста? Да ли ћемо одговорити на Његову љубав, на Његов позив, на Његов глас? Тај глас који су чули апостоли, јесте глас који је створио овај свет ни из чега. Глас који већ више од две хиљаде година позива да будемо Његови сведоци, Његови апостоли, Његови ученици, Његови следбеници. Он је тај који од грешника чини светитеље. Имамо безброј примера у историји света, у историји човечанства, у историји наше Цркве, где је Господ од грешника и преступника чинио светитеље, јер су послушали Христове речи, покајали се, променили свој живот и постали Његови сведоци. Међу њима су и многи из рода нашег — из српског, православног народа. Данас, у другу недељу по Педесетници, славимо и све свете из рода нашег, који су просијали, посветили се и одговорили на Христов позив. Њихова љубав била је одговор на љубав Божију, на љубав Христову.

Нека имамо молитве светих апостола и свих светих из рода нашега. Нека њихова вера и пример буду увек пред нашим очима. Нека буду светила која нам осветљавају пут у овом свету који лежи у злу, у тами и греху. Нека буду светлост која нас води путем Христовим, путем Јеванђелским — јединим путем који води у живот вечни. Бог вас благословио!

На крају свете Литургије митрополит Герасим је рекао:

— Желим од срца да заблагодарим нашим архијерејима, Високопреосвећеном Митрополиту тимочком Илариону, који је данас началствовао светом Литургијом, и Високопреосвећеном Митрополиту нишком Арсенију, који су дошли у нашу Епархију, да се заједно са нама моле Богу и донесу нам благослове својих великих и древних светиња — манастира и храмова које имају у својим епархијама.

Јуче смо имали дан сећања на пострадале у Јадовну. Позвао сам наше митрополите да са мном ове године присуствују парастосу на том великом и страшном месту, где се догодио ужасни покољ нашег народа, овде у нашој Епархији. Ту, у тој јами, страдали су многи наши свештеници, многи Срби православни, из разних крајева тадашње Краљевине Југославије. У том месту, у Јадовну, нашли су свој покој. Митрополити су били тамо, служили парастос са народом који је био присутан, молили се Богу за покој душа свих пострадалих и убијених.

Заиста им од срца благодарим што су одвојили своје драгоцено време и дошли из својих епархија, у којима имају много обавеза, богослужења и разних црквених догађаја и слава. Ево, и данас и јуче били су са нама, молили се Богу и узносили молитве за благослов нашег народа овде. 

Од срца им благодарим што су прихватили мој позив и што су били овде са нама. Надам се да ћемо се сабирати и у другим местима моје Епархије у будућности. Благослов Божији нека буде са вама.

Извор: eparhija-gornjokarlovacka.hr


 

 

Више из категорије