Црква нам предочава подвиге светих мученика да их, заједничарећи са њима, имамо као путоказе у данашњем животу, казао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у беседи на светој Литургији коју је служио у храму Васкрсења Христовог на празник Светог великомученика Кнеза Лазара и Светих мученика Косовских. Саслуживало је више свештенослужитеља из Ваљева, уз појање певнице и хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“ са диригентима Милицом Степановић Баба-Милкић и Вањом Урошевић. После свете Литургије је служен помен свим борцима за слободу од Косовског боја до данашњих дана.

Јеванђељски одломак (Јн 15,17-27; 16,1-2) у ком је забележена заповест Господа Христа ученицима „да љубе једни друге“ подсећа нас да када из љубави чинимо све у славу Божју, упоредо се трудећи да побеђујемо своје страсти, постајемо синови и кћери Божји, делујемо дело Божје, објаснио је владика Исихије два миленијума стару поуку „Јединог Човекољубца“, чија је актуелност свевремена. Црква нам заповеда „да се светли светлост наша пред људима и да добра дела наша прославе Оца на небесима“, подсетио је ваљевски архијереј, истакавши да су дела љубави управо оно што чинимо на добро и спасење другим људима. Наравно, указао је он, то никако не значи да људима угађамо ради неке користи, јер то је „запрљана љубав“, нити да љубав буде заснована на побијању истине. Највећа пројава љубави, по речима Господа Христа, јесте положити живот за ближње. Данас прослављамо оне који су то за вечност учинили, заједничаримо са онима који су наш српски род управо тим чином определили за Христа, навео је владика Исихије у част Видовдана, празника који је камен међаш српске историје и сабирно сочиво духовних сила српског народа, које су изнедриле хиљаде храбрих витезова и вечно опредељење за Царство Небеско.

– Српски народ је био нападнут од разних завојевача, туђина, који је хтео да нас пороби и узме душу. Поробљавање тела није на смрт, нешто што човек не може да издржи. Често смо поробљени у разним ситуацијама и у наше време. Непријатељ је хтео да узме нашу душу, нашу православну веру, и то је оно где су мученици, предвођени великомучеником царем Лазаром, поставили чврсту границу и одбранили су нас, иако смо пали у телесно ропство –  беседио је владика Исихије у част српских солдата, који су испунили речи Господње „да се не треба бојати оног ко нам може узети тело“, јер је душа од тела важнија, а душу може узети само Бог и само Њега смемо да се бојимо, иако је Он сама љубав.

– Свети мученици Косовски и сви други имали су страх само од Бога. Тај страх је савлађивао у њиховим подвизима све земаљске и душевне страхове. Зато су они препознати од Цркве, објашњени нама у житијима и истакнути као примери да своје страхове можемо и сами да обуздамо, а своју љубав очистимо од свих пристрашћа и, као чисту и богомдану, узвраћамо Богу, љубећи Њега и своје ближње – истакао је проповедник.

Осврнувши се на тумачење овог света, владика Исихије је рекао да је кнез Лазар могао да прави уговоре, да прихвати да га пороби непријатељ и да се то протумачи као чин љубави. Али, указао је он, овај свет духовну вредност не види и противи јој се. На то упозорава и Сам Господ речима: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио…“

– У стварима овог света, кнез Лазар је могао да долази до нагодби. Али, када се ради о души народа, онда је ту борба до смрти. Црква нам предочава подвиге светих мученика да их, заједничарећи са њима, имамо као путоказе у данашњем животу и да свако невоље посматра имајући у виду мученике. Невоља, која наиђе на нас, треба да се схвати као задатак, подвиг, и да се са трпљењем и смирењем прихвати и подноси – поучио је владика Исихије своју духовну децу примерима низа страдалника, које је Црква препознала као носиоце светлости Христове, која просветљује свет. 

По завршетку Литургије је служен помен свим јунацима из рода српског, који су положили животе бранећи отаџбину. Благосиљајући сабране, владика Исихије је честитао Видовдан, уз молитву да подвиг свих витезова који су се борили за „крст часни и слободу златну“ буде увек у нашим душама и руководи нас.