Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је служио 16. јуна 2024. године, у Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља.

Саслуживали су настојатељ манастира Светог Николаја из Прибојске Бање игуман Петар и протођакон Иван Савић. Честитајући сабранима учешће у Божанској Литургији и наставак празновања Господњег Вазнесења, епископ Атанасије је, између осталог, рекао: – Нама хришћанима најважније је да остваримо што ближе заједништво са Богом. Заједништво, Заједницу Живота са Богом. Много тога је речено о хришћанству, много проповедано, писано, много је проповедника. Много тога је тачно речено, али, као да постоји једна шума речи и проповедника у којој човек може да се погуби, изгуби. У шуми се може лако изгубити посебно ако нису прокрчени путеви. Тако је и што се тиче учења, науке. Зато је неопходно подсећати на оно што је најважније. Један је Учитељ, Господ наш Исус Христос, и Црква Његова као учитељица, у којој је Он, због тога је она учитељица. Он предводи Цркву, Он сабира оне који верују у Њега и који су свој живот помешали са Његовим, и заједно живе. Нама је најважније да свој живот помешамо са Христом. Да по Христу размишљамо, по Христу осећамо, по Христу желимо и делујемо по Његовим заповестима и уредбама. Господ наш је прославио Оца Небескога, јавивши све о Њему на земљи, поучивши нас, и оставља своје, оно што је Његово, оставља са нама, у нама, да у нама светли, да у нама дејствује Његова истина, Његова радост. И као што је Он прославио оца Небескога, тако је своју славу, светлост своју, оставио у нама и дао нама способност да и ми живимо оним што је Његово, да имамо ту искру, то знање, и ту радост у себи испуњену. Када је наш живот помешан са Христом, када смо остварили ту блискост, то заједништво, онда оно што је Христово постаје наше, и зато смо ми онда бесмртни и непобедиви. Она смрт која није могла Њега да заржи неће моћи ни нас. Црква, учитељица нашег хришћанског живота ка Царству Небескоме, и данас подсећа на оне који су истински држали заједницу са Христом и овим догађајима које је Он сачинио. Данас помињемо Оце Првог Васељенског сабора, зато што су они сачували истинитост те визије, тог виђења, истинитост вере.

Извор: Епархија милешевска